Česta upotreba antibiotika može povećati rizik od inflamatorne bolesti creva – Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa – kod odraslih starijih od 40 godina, sugeriše istraživanje objavljeno na internetu u časopisu Gut.
Čini se da je rizik kumulativan i najveći 1-2 godine nakon upotrebe i za one antibiotike koji ciljaju na infekcije creva, pokazuju nalazi.
Sve veći dokazi sugerišu da su faktori životne sredine verovatno umešani u razvoj inflamatorne bolesti creva (IBD). Globalno, blizu 7 miliona ljudi ima ovo stanje, a očekuje se da će ovaj broj rasti u narednoj deceniji, kažu istraživači.
Jedan faktor povezan sa rizikom od IBD kod mlađih ljudi je upotreba antibiotika, ali nije jasno da li se ova povezanost može primeniti i na starije ljude.
Da bi ovo dalje istražili, istraživači su se oslanjali na nacionalne medicinske podatke od 2000. do 2018. za danske građane starije od 10 godina kojima nije dijagnostikovan IBD. Oni su posebno želeli da znaju da li bi vreme i doza antibiotika mogli biti važni za razvoj IBD-a i da li to varira u zavisnosti od IBD-a i tipa antibiotika.
Više od 6,1 miliona ljudi je bilo uključeno u studiju, od kojih su nešto više od polovine bile žene. Ukupno, 5,5 miliona (91%) je dobilo najmanje jedan kurs antibiotika između 2000. i 2018. Tokom ovog perioda dijagnostikovano je oko 36.017 novih slučajeva ulceroznog kolitisa i 16.881 novi slučaj Kronove bolesti.
Sve u svemu, u poređenju sa nekorišćenjem antibiotika, upotreba ovih lekova je bila povezana sa većim rizikom od razvoja IBD-a, bez obzira na godine. Ali starija starost je bila povezana sa najvećim rizikom.
Oni u dobi od 10-40 godina imali su 28% veću vjerovatnoću da će dobiti dijagnozu IBD; Starosti od 40-60 godina imali su 48% veću vjerovatnoću da dobiju ovu dijagnozu, dok su oni stariji od 60 godina imali 47% veću vjerovatnoću da će to učiniti.
Rizici su bili nešto veći za Crohnovu bolest nego za ulcerozni kolitis: 40% među 10-40 godina; 62% među 40-60 godina; a 51% među starijima od 60 godina.
Činilo se da je rizik kumulativan, sa svakim narednim kursom koji je dodao dodatnih 11%, 15% i 14% povećan rizik, prema starosnoj grupi.
Najveći rizik od svih primećen je među onima kojima je propisano 5 ili više kurseva antibiotika: 69% povećan rizik za 10-40 godina; udvostručenje rizika za 40-60 godina; i 95% povećan rizik za osobe starije od 60 godina.
Činilo se da je i vreme uticajno, sa najvećim rizikom od IBD-a koji se javlja 1-2 godine nakon izlaganja antibioticima, pri čemu je svaka naredna godina povezana sa smanjenjem rizika.
Konkretno, među 10-40 godina starosti, rizik od IBD je bio 40% veći 1-2 godine nakon uzimanja antibiotika u poređenju sa 13% višim 4-5 godina kasnije. Ekvivalentne brojke za osobe od 40-60 godina bile su 66% prema 21%, a za one starije od 60 godina 63% prema 22%.
Što se tiče vrste antibiotika, najveći rizik od IBD je povezan sa nitroimidazolima i fluorokinolonima, koji se obično koriste za lečenje crevnih infekcija. Oni su poznati kao antibiotici širokog spektra jer neselektivno ciljaju na sve mikrobe, a ne samo na one koji izazivaju bolest.
Nitrofurantoin je bio jedini tip antibiotika koji nije povezan sa rizikom od IBD u bilo kom uzrastu.
Penicilini uskog spektra su takođe bili povezani sa IBD, iako u mnogo manjoj meri. Ovo dodaje težinu ideji da promene u mikrobiomu creva mogu imati ključnu ulogu i da mnogi antibiotici imaju potencijal da promene sastav mikroba u crevima.
Ovo je opservaciona studija i kao takva ne može utvrditi uzrok; niti su bile dostupne informacije o tome čemu su lekovi služili ili koliko su pacijenti zaista uzimali, primećuju istraživači.
Ali postoje neka uverljiva biološka objašnjenja za nalaze, sugerišu oni, ističući prirodno smanjenje otpornosti i raspona mikroba u crevnom mikrobiomu povezanog sa starenjem, što će upotreba antibiotika verovatno pogoršati.
„Štaviše, uz ponovljene kurseve antibiotika, ovi pomaci mogu postati izraženiji, na kraju ograničavajući oporavak crevne mikrobiote“, dodaju oni.
Ograničavanje recepta za antibiotike ne samo da može pomoći u suzbijanju rezistencije na antibiotike, već može pomoći i u smanjenju rizika od IBD, usuđuju se.
„Veza između izloženosti antibioticima i razvoja IBD-a naglašava važnost upravljanja antibioticima kao mere javnog zdravlja i sugeriše da je gastrointestinalni mikrobiom važan faktor u razvoju IBD-a, posebno kod starijih osoba“, zaključuju oni.