Česta hitna pomoć tokom trudnoće može signalizirati veći rizik od ozbiljnog morbiditeta majke

Česta hitna pomoć tokom trudnoće može signalizirati veći rizik od ozbiljnog morbiditeta majke

Česte posete bolnici tokom trudnoće mogu biti znak da će trudnica naići na po život opasne komplikacije tokom ili nakon trudnoće, prema novoj studiji koju su vodili Bostonski univerzitet za javno zdravlje (BUSPH) i Citiblock Health.

Objavljena u JAMA Netvork Open, studija je otkrila da je među skoro 775.000 trudnica u Masačusetsu, 31% ovih osoba imalo najmanje jednu neplaniranu hitnu posetu bolnici, a 3,3% je imalo četiri ili više neplaniranih poseta bolnici. Ova druga grupa je imala skoro 50% veću verovatnoću da će doživeti teški morbiditet majki (SMM), koji obuhvata niz komplikacija tokom porođaja koje mogu dovesti do loših ishoda kod majke kao što su aneurizme, eklampsija, zatajenje bubrega i srca i sepsa.

Važno je da su nalazi takođe otkrili da je skoro polovina trudnica koje su tražile hitnu pomoć četiri ili više puta tokom trudnoće posetila više bolnica radi evaluacije. Nedostatak konzistentnog tretmana za pacijente iz bilo koje bolnice otežava bolničkim programima trudnoće da obuhvate pravi teret prenatalnih i postpartalnih izazova sa kojima se ovi pacijenti suočavaju.

Analiza je prva procena u SAD o povezanosti između četiri ili više poseta hitnoj pomoći tokom trudnoće i rizika od SMM. Nadovezuje se na prethodnu studiju istraživača, koja je otkrila da je 70% ljudi koji su imali smrt uzrokovanu trudnoćom tokom postporođaja takođe posetili bolnicu između vremena kada su se rodili i trenutka kada su bili hospitalizovani u trenutku smrti. Kako stope morbiditeta SMM i majki u SAD ostaju najveće među bogatim zemljama, identifikovanje ovih visokorizičnih trudnica i razumevanje stepena njihovih prenatalnih zdravstvenih izazova može podstaći napore da se ova populacija poveže sa drugom preventivnom negom u njihovim zajednicama.

„Kada postoji loš ishod zdravlja majke, postoji tendencija da se kaže: ‘Kad bismo samo znali ranije'“, kaže vodeći autor studije dr Judžin Deklerk, profesor zdravstvenih nauka u zajednici na BUSPH-u. „Oni u našoj studiji sa ponovljenim prenatalnim hitnim posetama nam jasno pokazuju da su u opasnosti. Izbegavanje ozbiljnog morbiditeta majke nije nešto što se dešava samo u vreme rođenja – mora početi sa ranom identifikacijom visokorizičnih slučajeva kao što je ovo, praćeno podrškom u zajednici kako bi se izbegli katastrofalni ishodi za majke i bebe.“

Za studiju, dr Declerck i kolege su koristili podatke iz državne baze podataka koja je povezivala neplanirane posete bolnici—uključujući odlaske u odeljenje hitne pomoći, kao i opservacione boravke—od 774.092 trudnica sa porođajima i fetalnim smrtima u Masačusetsu između oktobra 2002. i marta. 2020.

Oko 18% pacijenata imalo je jednu hitnu posetu bolnici, skoro 7% imalo je dve posete, 3% tri posete, a 3,3% četiri ili više poseta. Oko 44% pacijenata koje su tokom trudnoće tražile hitnu pomoć četiri ili više puta posetilo je više od jedne bolnice. Ova grupa je imala 46% veće šanse da doživi SMM od pacijenata koji su tražili manje hitne pomoći i posetili manje bolnica tokom trudnoće. Pacijenti su takođe češće tražili hitnu pomoć tokom prvih osam nedelja i poslednjih osam nedelja trudnoće.

Istraživači su takođe primetili nekoliko rasnih, ekonomskih i starosnih razlika među pacijentima koji su koristili hitnu pomoć više puta tokom trudnoće. Visoka upotreba neplanirane bolničke nege najviše je povezana sa ženama mlađim od 25 godina, pacijentima crne rase latinoameričke i ne-Hispanoameričke nacionalnosti, i onima koji su rođeni u SAD, neudati ili su imali dodatno zdravstveno stanje ili hospitalizaciju u vezi sa opioidima u godini. pre njihove trudnoće. Neki od ovih pojedinaca su posetili do šest različitih bolnica u Masačusetsu radi hitne pomoći, kažu istraživači.

„Naša studija po prvi put pokazuje da je veća verovatnoća da će oni koji više koriste hitnu pomoć tokom trudnoće biti obojeni ljudi koji su u značajno većem riziku da dožive morbiditet koji bi mogao da promeni život u vreme porođaja“, kaže studija. viši autor dr Pooja Mehta, pomoćni docent za akušerstvo i ginekologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Chobanian & Avedisian i potpredsednik zdravlje stanovništva u Citiblock Health-u.

„Moramo da učinimo mnogo više od toga da ovim osobama obezbedimo naknadnu prenatalnu posetu; naše akcije moraju da budu blagovremene i da se pozabave osnovnim uzrocima i fragmentacijom u sistemu kako bismo uticali na slojeve strukturalnog rasizma za koje već znamo da doprinose morbiditetu majki.“

Tim se nada da će ovi nalazi skrenuti pažnju na visoke stope poseta hitne pomoći izazvane nezadovoljenim potrebama – pitanje javnog zdravlja koje nije dobro dokumentovano – i ohrabruju istraživače, pružaoce zdravstvenih usluga, kreatore politike i zagovornike reproduktivnog zdravlja da predvide načine za jačanje ili nadoknaditi tradicionalnu prenatalnu negu koja ne zadovoljava zdravstvene potrebe trudnih pacijenata.