Prema studiji slučaja koju su objavili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti, dva teška slučaja lišajeva identifikovana na klinici u američkom gradu Njujorku navodno nisu reagovala na uobičajeni antifungalni tretman.
Malo je verovatno da su ova dva slučaja direktno povezana – sa jednim pacijentom koji je razvio infekciju u SAD u leto 2021., a drugim u Bangladešu u leto 2022. – što izaziva zabrinutost zbog potencijalno skrivenog izbijanja dermatitisa otpornog na lekove.
Lišaj izaziva bilo koja od nekoliko desetina vrsta gljivica, a nije – kao što mu ime kaže – crv. Takođe poznat kao tinea ili dermatofitoza, prolazi kroz kožu ili ispod noktiju, iritirajući tkiva i stvarajući crveni osip koji svrbi.
Kako se infekcija širi, ona često ostavlja deo kože zdravog izgleda u svom centru, koji se pojavljuje kao upaljen prsten infekcije.
Iako retko fatalne, infekcije lišajima nisu prijatne i mogu se razviti u bolnije lezije koje rizikuju sekundarne bakterijske infekcije ako se ne leče.
U dva slučaja u Njujorku, krivac je prvobitno pogrešio sa sveprisutnim oblikom lišaja koji se zove Trichophiton mentagrophites, koji se često preuzima od kućnih ljubimaca poput mačaka, pasa i zečeva.
Pažljiv pogled na gene inficirajućeg mikroba rekao je drugačiju priču, otkrivajući da je reč o relativno nedavno otkrivenoj vrsti poznatoj kao Trichophiton indotineae.
Iako su ove dve gljive blisko povezane, T. indotineae nosi zaštitne mutacije u genu za enzim na koji cilja antifungalni lek prve linije koji se zove terbinafin. Uzet u obliku tableta, lek se primenjuje za različite infekcije uzrokovane gljivicama koje inficiraju kožu i nokte.
Otpornost na terbinafin je prvi put identifikovana kod sojeva još jedne vrste tinea u Indiji, još 2014. Godine 2020. studija o sličnim infekcijama kod dva pacijenta otkrila je isti gen otpornosti kod nove vrste tinea, koji je od tada retrospektivno identifikovan. kao što se već proširio u Evropu još 2011.
Ipak, ova dva slučaja su prva koja su primećena u SAD, što je izazvalo strahove da bi to moglo biti dokaz širenja soja u novu populaciju.
Prvi pacijent, 28-godišnja trudnica, posetila je kliniku u decembru 2021. godine zbog zabrinutosti zbog svog upornog osipa koji svrbi i koji je prekrivao njen vrat, stomak, stidne predele i zadnjicu. Nije imala drugih zdravstvenih stanja, nije nedavno putovala u inostranstvo i nije mogla da se seti da je naišla na nekog drugog sa infekcijom tinea.
Nakon rođenja deteta, pacijentkinja je stavljena na oralnu terapiju terbinafinom, koja je prekinuta nakon dve nedelje zbog neefikasnosti. Osip je na kraju nestao nakon četiri nedelje daljeg lečenja drugim antifungalnim lekovima.
Drugi pacijent je imao 47 godina i navodno nije imao ozbiljnih zdravstvenih problema. Ona je dobila osip dok je bila u Bangladešu u poseti porodici, od kojih su neki bili na sličan način zaraženi. Nakon što četvoronedeljni kurs lekova nije doneo nikakvo olakšanje, ona je dobila alternativni tretman koji je ublažio simptome.
S obzirom na činjenicu da je T. mentagrophites toliko rasprostranjen i da izgleda praktično identično novom soju otpornom na lekove, zdravstvene vlasti žele da obaveste klinike da treba da imaju otvoren um u slučajevima kada lišaj izgleda posebno gadno ili tvrdoglavo za lečenje.
„Zdravstveni radnici treba da razmotre infekciju T. indotineae kod pacijenata sa široko rasprostranjenom tineom, posebno kada se erupcije ne poboljšaju primenom topikalnih antifungalnih agenasa prve linije ili oralnog terbinafina“, savetuje CDC u svom izveštaju.
Centri takođe podstiču razmatranje dobrog „antimikrobnog upravljanja“, termina koji opisuje napore da se optimizuje upotreba terapija koje ciljaju uzročnike infekcije.
Porast otpornosti bakterija na smanjenje efikasnosti antibiotika postao je značajan problem u medicini, ali mogućnost da gljive dele sopstvene tajne za odbijanje farmaceutskog tretmana je jednako alarmantna. Možda čak i više, s obzirom na poteškoće u pronalaženju novih antimikotika.
Međutim, izgleda da je T. indotineae više neprijatnost nego katastrofa. Na sreću, čini se da opcije za lečenje funkcionišu, čak i ako nisu bez sopstvenih izazova.
Ipak, samo postojanje faktora otpornosti koji se mogu preneti na druge vrste je briga koju vlasti ne mogu priuštiti olako.
Ovaj sažetak je objavljen u CDC-ovom nedeljnom izveštaju o morbiditetu i mortalitetu.
