Procedure carskog reza (C-section) su dramatično porasle širom sveta poslednjih decenija. Stope prekomerne težine i gojaznosti, uobičajeni faktori rizika za ishod trudnoće i za carske rezove, takođe su u porastu – stvarajući veliki zdravstveni problem u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Objavljena u The Vorld Bank Economic Reviev, nova studija Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign istražuje kako visoki nivoi gojaznosti dovode do bolničkih specijalizacija koje utiču na učestalost carskih rezova u Meksiku.
„Naravno, gojaznost je medicinski faktor za carske rezove; međutim, kada smo započeli ovaj projekat, nismo verovali da je to jedino objašnjenje za visoke stope. Naša hipoteza je bila da bolnice sa većim brojem gojaznih pacijenata postaju specijalizovana za carski rez, pa će stoga biti veća verovatnoća da će izvršiti proceduru“, rekla je koautorka studije Catalina Herrera-Almanza, docent na Odseku za poljoprivredu i ekonomiju potrošača, deo Visoke škole za poljoprivredne, potrošačke i nauke o životnoj sredini (ACES) u Ilinoisu.
Studija povezuje podatke o pacijentima iz 226 javnih bolnica širom Meksika od 2008. do 2015. sa evidencijom rođenja koja sadrži informacije o tipu porođaja, ishodima porođaja i karakteristikama majke.
Glavna analiza se fokusira na majke sa niskim rizikom trudnoće kako bi se eliminisali očigledni medicinski razlozi za carski rez. Dakle, uzorak isključuje žene mlađe od 18 i starije od 35 godina, one koje nose više dece, rođene ispod 37 nedelja gestacije i žene sa više od 20 prenatalnih poseta.
Istraživači su otkrili da je individualna verovatnoća da žena ima carski rez u korelaciji sa visokim nivoom gojaznosti merenim na nivou bolnice, podržavajući hipotezu da specijalizacija lekara dovodi do povećane upotrebe procedure.
Stope carskog reza u Meksiku su se udvostručile sa 23 procenta iz 1990-ih na 46 procenata u 2016, što je znatno iznad preporučene stope Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 10–15%. Istovremeno, najmanje 72 odsto odrasle populacije u zemlji ima višak kilograma ili je gojazno.
„Meksiko ima jednu od najvećih stopa carskog reza u Latinskoj Americi, ali postoje ogromne razlike u različitim sektorima. Privatni sektor koristi carski rez veoma intenzivno, dok se mnogo manje koristi u javnim bolnicama“, rekao je koautor Fernanda Markes-Padilja, Centro de Estudios Economicos, El Colegio de Mekico.
Istraživački tim je isključio druge faktore koji utiču na povećanje carskih rezova, uključujući karakteristike majke kao što su obrazovanje i starost. Da bi se isključila mogućnost da žene odaberu bolnicu na osnovu specijalizacije, studija je ograničila analizu na opštine koje nemaju više od jedne ustanove. Štaviše, kako su to javne bolnice u kojima plaćanje ne zavisi od procedure, ne postoje novčane stimulacije za lekare.
„Studija se sprovodi u okviru javnog zdravstvenog okruženja koje je ograničeno resursima i stoga će lekcije koje naučimo iz ovog konteksta verovatno biti informativne za druge zemlje u razvoju. Nalazi će verovatno biti korisni za zemlje koje slede sličan put u smislu povećanja stope carskog reza i trendova gojaznosti“, primetio je Markez-Padilja.
Bolnički podaci ne uključuju informacije o gojaznosti za pojedinačne žene, tako da su istraživači konstruisali meru koja im omogućava da izmere ukupnu stopu gojaznosti za bolnice. Oni su koristili podatke o otpuštanju pacijenata da identifikuju bolesti povezane sa gojaznošću, kao što su hipertenzija, dijabetes i bolesti srca, kako bi kreirali indeks gojaznosti na bolničkom nivou.
„Izgradili smo ovu meru gojaznosti iz evidencije o otpustu koristeći ICD kodove, medicinsku klasifikaciju zdravstvenih podataka SZO. Naš rad daje važan metodološki doprinos jer dizajniramo pouzdan proksi za gojaznost, koji mogu da koriste drugi istraživači u različitim zemljama, sve dok dostupni su podaci o otpuštanju iz bolnice“, istakla je koautorka studije Silvija Prina, odeljenje za ekonomiju, Univerzitet Northeastern.
Istraživači su takođe istraživali posledice povećanja carskih rezova i šta to znači za zdravlje majki i beba.
„Podelili smo ishode porođaja na porođaj i porođaj koji nisu povezani, jer bismo samo očekivali da vidimo poboljšanja u ishodima na koje lekari mogu da utiču“, rekao je Markez-Padilja. „U stvari, nalazimo pozitivne efekte na preživljavanje majke, smanjenje porođajnih povreda i trauma porođaja i poboljšanje Apgar skora, što ukazuje na zdravlje bebe pri rođenju. Štaviše, pokazujemo da u suštini nema uticaja na porođajnu težinu, što je nevezano za tip porođaja, osim za veoma teške bebe, koje su u korelaciji sa gojaznošću i prekomernom težinom kod majke.“
Studija je takođe otkrila bolje ishode za vaginalne porođaje kako su se carski rezovi povećali. Ovo je verovatno zato što su najrizičniji vaginalni porođaji premešteni u grupu za carski rez, tako da se prosečni rizik od vaginalnog porođaja smanjuje, rekao je Markez-Padilja.
Istraživači naglašavaju da ovi nalazi ne ukazuju na to da je carski rez uvek poželjniji.
„Carski rezovi su dobri kada su neophodni, ali ne bi trebalo da se koriste kada su nepotrebni. U idealnom svetu, želećete da žene sa visokim rizikom idu u visoko specijalizovane bolnice za carski rez i nisko- rizikuju žene da porođaju u bolnicama specijalizovanim za vaginalni porođaj“, rekla je Herera-Almanza. „Jedna implikacija politike je da pacijente treba identifikovati i sortirati u smislu procedure koja im je potrebna i da budu upućeni u najbolju bolnicu za tu proceduru.“
Smanjenje smrtnosti majki i novorođenčadi deo je ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a carski rezovi mogu pomoći da se spasu životi majki i dece. Međutim, prekomerna upotreba može dovesti do negativnih zdravstvenih posledica i rasipanja resursa. Stoga je važno razumeti kako optimizovati upotrebu procedure u zemljama u razvoju, zaključili su istraživači.
