Anoreksija nervoza je ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja kod kojeg ljudi strahuju od povećanja telesne težine. Oni sa poremećajem imaju iskrivljenu sliku o telu i čvrsto veruju da je njihovo telo preveliko. Oni to obično rešavaju kroz ograničenu ishranu, što dovodi do ozbiljnih medicinskih posledica pothranjenosti.
Anoreksija ima jednu od najviših stopa smrtnosti od bilo koje mentalne bolesti. Ipak, trenutno ne postoje efikasni lekovi, a rezultati psihoterapije (terapije razgovorom) su loši. Dakle, očajnički su nam potrebni novi i poboljšani tretmani.
Psilocibin, opšte poznat kao magične pečurke, je jedan takav novi tretman. Ali iako pokazuje rano obećanje, još ga nećete videti da se koristi u kliničkoj praksi — potrebno je više istraživanja da bi se testiralo da li je bezbedno i efikasno.
Tretman podrazumeva da pacijent uzima dozu psilocibina u bezbednom okruženju, što je obično posebno postavljena klinika. Pacijent se podvrgava pripremnoj terapiji pre sesije doziranja i integracijskoj terapiji posle.
Psilocibin, ekstrahovan iz pečuraka, je psihodelik, što znači da može da izazove izmenjeno razmišljanje, osećaj za vreme i emocije, i često može dovesti do halucinacija. Takođe ima potencijal da pomeri pacijente iz njihovih krutih obrazaca razmišljanja.
Psilocibin se ne primenjuje sam, već sa kombinovanim struktuiranim psihoterapijskim sesijama kako bi se pomoglo pacijentu da shvati svoja iskustva i promene u njihovom razmišljanju. Ovo je važan deo lečenja.
Istraživanja su pokazala poboljšane efekte psihoterapije uz pomoć psilocibina nakon jedne ili dve sesije doziranja, u razmaku od nekoliko nedelja. Većina dosadašnjih istraživanja usmerena je na depresiju.
Utvrđeno je da psilocibin povećava kognitivnu fleksibilnost — našu sposobnost da prilagodimo svoje obrasce razmišljanja u skladu sa promenljivim okruženjima ili zahtevima. Ovo je jedan od načina na koji istraživači veruju da psilocibin može poboljšati simptome za stanja kao što su depresija i poremećaj upotrebe alkohola, koji su obeleženi rigidnim stilovima razmišljanja.
Ljudi sa anoreksijom se na sličan način bore sa rigidnim obrascima razmišljanja. Tako su istraživači i kliničari nedavno skrenuli pažnju na anoreksiju.
2023. godine u časopisu Nature Medicine objavljena je mala pilot studija deset žena sa anoreksijom. Pokazalo se da je psihoterapija uz pomoć psilocibina (sa 25 mg psilocibina) sigurna i prihvatljiva. Nije bilo značajnih neželjenih efekata i učesnici su prijavili da imaju dragocena iskustva.
Iako ispitivanje nije bilo formalno ispitivanje efikasnosti, 40% pacijenata je imalo značajne padove u ponašanju poremećaja u ishrani.
Međutim, ispitivanje je imalo samo jednu sesiju doziranja i nije bilo dugotrajnog praćenja, tako da su potrebna dalja istraživanja.
Nedavna studija na životinjama koja je koristila pacove ispitala je da li se kruto razmišljanje može poboljšati kod pacova kada se daje psilocibin. Nakon psilocibina, pacovi su dobili na težini i imali su fleksibilnije razmišljanje (koristeći zadatak učenja preokreta).
Ove pozitivne promene su se odnosile na sistem neurotransmitera serotonina, koji reguliše raspoloženje, ponašanje i sitost (osećaj sitosti).
Studije snimanja mozga kod ljudi pokazuju poremećaje serotonina kod ljudi sa anoreksijom. Psihoterapija potpomognuta psilocibinom obećava u modifikaciji poremećaja serotonina i kognitivne nefleksibilnosti za koje se pokazalo da su problematični kod anoreksije.
Istraživanja sa životinjama mogu pružiti jedinstven uvid u mozak koji se ponekad ne može istražiti kod živih ljudi. Ali životinjski modeli nikada ne mogu istinski oponašati ljudsko ponašanje i složenu prirodu hroničnih stanja mentalnog zdravlja.
Dalja klinička ispitivanja na ljudima su veoma potrebna—i u toku su od istraživačkog tima sa Univerziteta u Sidneju i našeg u Svinburnu.
Naše ispitivanje će uključivati početnu dozu od 5 mg, a zatim dve sledeće doze od 25 mg, u razmaku od nekoliko nedelja. Početna mala doza ima za cilj da pomogne učesnicima da se pripreme za ono što će verovatno biti novo i donekle nepredvidivo iskustvo.
Naše ispitivanje će ispitati korisnost pružanja psihoterapije koja se direktno bavi poremećajem telesne slike. Takođe istražujemo da li uključivanje člana porodice ili bliskog prijatelja u tretman povećava podršku za njihovu voljenu osobu.
Podaci iz drugih stanja mentalnog zdravlja sugerišu da ne vide svi koristi, jer neki ljudi imaju loša putovanja i pogoršanje njihovog mentalnog zdravlja. Dakle, ovaj tretman neće biti za svakoga. Važno je utvrditi ko će najverovatnije odgovoriti i pod kojim uslovima.
Nova ispitivanja i ona koja su u toku biće od ključnog značaja za razumevanje da li je psihoterapija uz pomoć psilocibina siguran i efikasan tretman za anoreksiju i optimalne uslove za poboljšanje odgovora pacijenta. Ali mi smo daleko od toga da vidimo ovaj tretman na klinici. Jedno od velikih pitanja je cena ove intervencije i kako će se ona finansirati.
