Zabrinutost da društveni mediji izazivaju krizu mentalnog zdravlja tinejdžera porasla je do te mere da je većina država u zemlji podnela tužbe protiv Mete (koja je vlasnik Instagrama i Fejsbuka), a američki generalni hirurg je prošlog meseca pozvao na etikete upozorenja na platformama , slični onima na duvanu.
Novo istraživanje sa Univerziteta u Vašingtonu otkriva, međutim, da, iako neki tinejdžeri doživljavaju negativna osećanja kada koriste Instagram, dominantno osećanje koje imaju oko platforme je dosada. Otvaraju aplikaciju jer im je dosadno. Zatim prebiraju uglavnom nerelevantan sadržaj, uglavnom se osećaju dosadno, dok traže zanimljive delove da podele sa svojim prijateljima u direktnim porukama – najstalniji izvor veze koji su pronašli na platformi. Zatim, kada im je na kraju dosadilo ono što istraživači nazivaju „supa sadržaja“, oni se odjavljuju.
Studija je pratila iskustva 25 američkih tinejdžera iz trenutka u trenutak dok su koristili aplikaciju. Tinejdžeri su se oslanjali na nekoliko tehnika kako bi stabilizovali svoja iskustva – kao što su korišćenje lajkova, praćenja i prestanka praćenja da bi kurirali svoje fidove i pretrčavanje otežavajućeg sadržaja. Istraživači su koristili ove rezultate da daju nekoliko preporuka za dizajn, uključujući upite za refleksiju dok koriste aplikaciju ili funkcije koje pojašnjavaju i pojednostavljuju način na koji korisnici mogu da biraju svoje fidove.
Tim je predstavio svoje istraživanje 18. juna na ACM Interaction Design and Children konferenciji u Delftu, Holandija.
„Mnogo se priča o društvenim medijima u krajnostima“, rekao je glavni autor Rotem Landesman, student doktorskih studija UV u Informacionoj školi. „Ili čujete za uznemiravanje ili maltretiranje — koji su stvarni fenomeni — ili ovu vrstu tehno-utopijskog pogleda na stvari. Kompanije kao što je Meta, između ostalih, izgleda kažu da stalno razmišljaju o blagostanju, ali mi tek treba da vidimo konkretni rezultati toga, tako da smo zaista želeli da proučavamo svakodnevno iskustvo tinejdžera koji koriste Instagram.
Da bi uhvatio ovo trenutno iskustvo, tim je prvo obučio učesnike u tehnikama svesnosti i naterao ih da preuzmu aplikaciju pod nazivom AppMinder. Jednostavan interfejs, koji su istraživači razvili, pojavio bi se pet minuta nakon što su tinejdžeri počeli da koriste Instagram i naterali ih da popune brzu anketu o tome kako se osećaju emocionalno i zašto. Iskačući prozori su se pojavljivali jednom svaka tri sata. Tinejdžeri su trebali da koriste Instagram i popunjavaju najmanje jedan odgovor dnevno tokom sedam dana, iako su mnogi podnosili više odgovora svakog dana.
Konačno, istraživači su intervjuisali tinejdžere o njihovim odgovorima i naterali ih da ponovo otvore Instagram i ispričaju kako se osećaju u realnom vremenu i objasne kako su doživljavali određene karakteristike.
„Videli smo tinejdžere kako se okreću Instagramu u trenucima dosade, tražeći neku vrstu stimulacije“, rekao je ko-stariji autor Aleksis Hiniker, vanredni profesor UV u iSchool-u. „Oni su pronalazili dovoljno trenutaka bliskosti i veze sa svojim prijateljima u aplikaciji da bi ih naterali da se vraćaju. Ta vrednost je definitivno tu, ali je zaista zakopana u trikovima, funkcijama koje privlače pažnju, sadržaju koji ponekad uznemirava ili frustrira, i tonu smeća“.
Mnogo toga što je Instagram-ov algoritam servirao nije ono što su tinejdžeri tražili. Ipak, oni bi nastavili da gaze kroz stotine postova kako bi pronašli jedan mem ili komad modne inspiracije koji bi podelili sa svojim prijateljima. Sve u svemu, najveću vrednost su pronašli u funkciji direktne poruke aplikacije, a ne u ovom pomeranju.
Pošto su pronašli vrednost u specifičnim iskustvima, tinejdžeri su koristili nekoliko strategija za ublažavanje uticaja kako bi svoje vreme usmerili na aplikaciju:
„Instagram-ova push obaveštenja i algoritamski kurirani fidovi zauvek pružaju obećanje da će tinejdžeri doživeti značajnu interakciju, dok ovo obećanje ispunjavaju samo povremeno“, rekla je ko-stara autorka Kejti Dejvis, vanredni profesor UV u iSchool-u. „Nažalost, mnogo je lakše identifikovati problem nego ga popraviti. Trenutni poslovni model većine platformi društvenih medija zavisi od toga da korisnici skroluju što je moguće češće i što je duže moguće. Zakonodavstvo je potrebno da bi se platforme primorale da promene status kvo.“
Ovog leta, tim će uzeti podatke iz studije i ispitati ih sa posebnom grupom tinejdžera, sa ciljem da dobiju dalje uvide i preporuke.
„Nije i ne bi trebalo da bude isključiva odgovornost tinejdžera da poboljšaju svoja iskustva, da se kreću ovim algoritmima, a da ne znaju kako tačno funkcionišu“, rekao je Landesman. „Odgovornost takođe leži na kompanijama koje vode platforme društvenih medija.“
