Testovi oka mogu biti jednostavan način za procenu rizika od moždanog udara. Nova studija je identifikovala 29 „otisaka prstiju“ krvnih sudova u mrežnjači – sloju tkiva koji je osetljiv na svetlost u zadnjem delu naših očiju – koji su značajno povezani sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Međunarodni tim istraživača kaže da bi njihova tehnika zasnovana na veštačkoj inteligenciji mogla da pomogne da se problemi otkriju ranije i spasu životi – jer se oko 90 odsto moždanih udara pripisuje promenljivim faktorima rizika, uključujući krvni pritisak i lošu ishranu.
„U kombinaciji sa godinama i polom, novoidentifikovani parametri mrežnjače imali su uporedivu prediktivnu moć za rizik od moždanog udara u poređenju sa utvrđenim tradicionalnim faktorima rizika“, piše tim u svom objavljenom radu.
Rad se zasniva na prethodnim istraživanjima o tome kako su oči i mozak povezani – i kako krvni sudovi oka mogu odražavati karakteristike krvnih sudova mozga. Moždani udari su uzrokovani poremećajima ili blokadama normalnog protoka krvi u mozgu, lišavajući ga kiseonika i hranljivih materija.
Slike mrežnjače snimljene fotografijom fundusa – kamerom nalik mikroskopu – prikupljene su od 45.161 osobe upisane u širu bazu podataka istraživanja. Od tih učesnika, 749 ljudi je imalo moždani udar u periodu koji pokriva baza podataka, a koji je u proseku trajao 12,5 godina.
Pristup veštačke inteligencije mašinskog učenja je korišćen za uočavanje doslednih uzoraka krvnih sudova oka kod dobrovoljaca koji su pretrpeli moždani udar – uključujući gustinu i oblik krvnih sudova. Uočeno je ukupno 29 retinalnih vaskularnih osobina koje su bile povezane sa rizikom od moždanog udara.
Parametri mrežnjače koje je identifikovala AI bili su povezani sa povećanjem verovatnoće od moždanog udara od 9,8–19,5 procenata, otkrili su istraživači – i uspeli su da povežu ranija istraživanja o krvnim sudovima oka i riziku od moždanog udara.
„Ovaj nalaz je u skladu sa prethodnim studijama koje su pronašle povezanost sa faktorima rizika od moždanog udara, uključujući starost, hipertenziju i aterosklerozu“, pišu istraživači.
„Naši nalazi pokazuju da je ova povezanost uglavnom posledica parametara arterijske gustine. Patološki, ovo bi moglo biti rezultat kompromitovanog snabdevanja kiseonikom i hranljivim materijama.“
Drugim rečima, neki od osnovnih problema koji mogu da izazovu moždane udare takođe mogu uticati na krvne sudove u očima – iako studija nije dovoljno sveobuhvatna da dokaže direktan uzrok i posledicu.
Predviđanje verovatnoće moždanog udara je složeno, jer mnogo različitih faktora utiče na to, od onoga što jedemo do načina na koji spavamo. Neće se svi oni pojaviti na očnim testovima, ali bi sigurno mogli pomoći u ranoj identifikaciji povećanog rizika.
Kao i kod bilo koje vrste pouzdanog dijagnostičkog skeniranja koji procenjuje zdravlje, ako više ljudi može da dobije upozorenja ranije, to znači više mogućnosti da se nešto preduzme po tom pitanju – i potencijalno spreči napredovanje u ozbiljnije stanje.
„Ovaj model predstavlja praktičan i lako primenljiv pristup za procenu rizika od moždanog udara, posebno za primarnu zdravstvenu zaštitu i okruženja sa niskim resursima“, pišu istraživači.
