Tinejdžeri su manje skloni da piju, puše ili koriste drogu kada njihovi roditelji prate njihove aktivnosti – ali ne nužno zato što je veća verovatnoća da će deca biti kažnjena zbog upotrebe supstanci, sugeriše nova studija u Journal of Studies on Alcohol and Drugs.
Istraživači su otkrili da suprotno uobičajenom verovanju, čini se da roditeljsko „praćenje“ ne povećava šanse da uhvate svoju decu koristeći supstance. Međutim, kada su deca jednostavno svesna da njihovi roditelji nadgledaju ponašanje, ona pre svega izbegavaju da probaju alkohol ili drogu.
To je strah od hvatanja, a ne stvarnog kažnjavanja.
Mnoga istraživanja su otkrila da je manja verovatnoća da adolescenti koriste supstance kada imaju roditelje koji nadgledaju – što znači da su roditelji svesni aktivnosti svoje dece, poznaju svoje prijatelje i znaju gde se nalaze kada nisu kod kuće.
Pretpostavka je bila da nadgledanje funkcioniše jer je veća verovatnoća da će roditelji uhvatiti upotrebu supstanci i uveriti se da postoje posledice – na primer, prizemljenje njihove dece ili oduzimanje pametnih telefona, rekao je Vilijam Pelham, vodeći istraživač nove studije. To bi zauzvrat moglo sprečiti decu da dvaput naprave istu grešku.
Ali čini se da je ta pretpostavka pogrešna, rekao je Pelham, pomoćnik docenta psihijatrije na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.
Umesto toga, objasnio je, nova otkrića sugerišu da praćenje tinejdžera može smanjiti njihove šanse da koriste alkohol ili drogu jednostavno tako što će ih naterati da dvaput razmisle, da li roditelji uspeju da ih uhvate ili ne.
Rezultati su zasnovani na odgovorima na anketu preko 4.500 11- do 15-godišnjaka iz 21 zajednice širom Sjedinjenih Država. Učesnici su pitani o njihovoj upotrebi supstanci u poslednjih mesec dana, uključujući i da li su njihovi roditelji saznali za to. Takođe su ispunili standardni upitnik o roditeljskom nadzoru (na primer, koliko često njihovi roditelji znaju gde se nalaze ili pitaju o njihovim planovima za taj dan).
Sve u svemu, 3,6% dece je reklo da je konzumiralo alkohol ili drogu u poslednjih mesec dana, i nije bilo dokaza da je praćenje roditelja povećalo njihovu verovatnoću da saznaju za te slučajeve.
Nasuprot tome, neka deca su rekla da je bilo trenutaka u poslednjih mesec dana kada su planirali ili su imali priliku da piju ili koriste drogu, ali su odlučili da to ne čine iz straha da će njihovi roditelji saznati. Da nije bilo tih drugih razmišljanja, otkrio je Pelhamov tim, upotreba supstanci bi bila 40% veća u studijskoj grupi kao celini.
Razumevanje zašto nadgledanje funkcioniše je važno, rekao je Pelham, kako bi roditeljima dao konkretniji savet o tome kako da to urade. Ovi nalazi sugerišu da možda nije potrebno uhvatiti decu u činu upotrebe supstanci: ako znaju da ih roditelji prate, to bi moglo biti dovoljno.
Međutim, to možda neće uvek važiti, istakao je Pelham. Ova studija se fokusirala na mlađe adolescente koji nisu bili korisnici teških supstanci, rekao je on. Kada deca imaju ozbiljnije probleme sa upotrebom supstanci, negativne posledice mogu postati važnije sredstvo.
U širem smislu, nalazi naglašavaju da su postupci roditelja važni kada je u pitanju upotreba supstanci kod dece.
„Neki roditelji misle da je pijenje ili upotreba droge nešto što će deca samo da rade, bez obzira na sve“, rekao je Pelham. „Ali to nije istina. Roditelji mogu da naprave razliku.“
