Ljudi često ne obraćaju pažnju na brzinu kojom jedu, a to može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Istraživanja pokazuju da oni koji jedu brže verovatno unose više vazduha, što može izazvati nadimanje i probavne smetnje. Takođe, nedovoljno žvakanje hrane može otežati varenje i smanjiti apsorpciju hranljivih materija.
Preporučuje se da se obroci jedu sporije, jer to može smanjiti rizik od gojaznosti. Stručnjaci savetuju da se tokom obroka isključe distrakcije poput telefona i televizora. Kada se fokusiramo na hranu, obično uživamo više i jedemo manje.
Promena tempa jedenja može biti izazovna, ali je moguća. Stručnjaci predlažu korišćenje nedominantne ruke ili pribora koji se obično ne koristi, kao što su štapići. Takođe, pravljenje pauza za vodu može pomoći u usporavanju tempa jedenja.
Za one sa brzim i zauzetim životom, ručanje na poslovnim sastancima može biti neizbežno. Jedna od najjednostavnijih strategija je povećanje broja zalogaja tokom obroka. Ove male promene mogu značajno uticati na zdravlje i dobrobit.
