Užasne vrućine koje su pogodile Mediteran u julu 2024. godine bile bi „praktično nemoguće“ u svetu bez globalnog zagrevanja, izjavila je grupa klimatskih naučnika u sredu. Ovaj smrtonosni toplotni talas, koji je donio temperature iznad 40 stepeni Celzijusa u južnu Evropu i severnu Afriku, postao je sve češći tokom letnjih meseci.
Toplotni talas je prouzrokovao više od 20 smrtnih slučajeva u Maroku u jednom danu, izazvao požare u Grčkoj i na Balkanu, te otežao uslove za sportiste tokom Letnjih olimpijskih igara u Francuskoj.
Vorld Veather Attribution (VVA), mreža klimatskih naučnika koja koristi recenzirane metode za procenu uloge klimatskih promena u ekstremnim vremenskim događajima, objavila je da je ovaj toplotni talas jasan primer uticaja globalnog zagrevanja.
„Ekstremne temperature zabeležene u julu bile bi praktično nemoguće da ljudi nisu zagrejali planetu sagorevanjem fosilnih goriva“, navodi se u izveštaju VVA. Istraživanje je obuhvatilo region koji uključuje Maroko, Portugal, Španiju, Francusku, Italiju i Grčku, a pokazalo je da je toplota u ovom periodu bila i do 3,3 °C viša zbog klimatskih promena.
Ekstremne vrućine su se proširile i van Mediterana, dostigavši Pariz, gde su sportisti na Olimpijadi morali da se nose sa temperaturama u sredini 30-ih stepeni Celzijusa.
„Izuzetno vrući julski meseci više nisu retki događaji“, rekla je Friderike Oto, klimatski naučnik sa Imperijal koledža u Londonu i koautor studije. „U današnjoj klimi, jul sa ekstremnom vrućinom može se očekivati otprilike jednom u deceniji.“
Naučnici su potvrdili da klimatske promene čine toplotne talase dužim, toplijim i češćim. Ovaj toplotni talas se dogodio u mesecu kada su globalne temperature dostigle najviši nivo ikada zabeležen, sa četiri najtoplija dana u istoriji u julu. Proteklih 13 meseci predstavljaju najtopliji period u istoriji, premašujući granicu od 1,5 °C koju naučnici smatraju ključnom za izbegavanje katastrofalnih klimatskih promena.
