Mijalgični encefalomijelitis (ME), takođe često poznat kao sindrom hroničnog umora (CFS), već pogađa desetine miliona ljudi širom sveta. Ali prema novom istraživanju, mogli bismo se suočiti sa duplo više slučajeva u bliskoj budućnosti.
Studija tima iz Nemačke, objavljena u Internoj medicini, kaže da će dugotrajni efekti COVID-19 na mnoge pojedince značiti da bi mogli da ispune dijagnostičke kriterijume za ME/CFS. Iako još nije jasno da li su dugi COVID i ME/CFS isti, oni dele dovoljno sličnosti što znači da bi broj slučajeva ME/CFS mogao značajno da poraste u narednim godinama.
Klinički ME/CFS se definiše kao umor koji traje najmanje šest meseci, kao i netolerancija na vežbanje. Ipak, do sada nije postojao pouzdan način testiranja stanja i njegovih različitih prezentacija.
Tu dolazi srodna studija stručnjaka sa Medicinskog univerziteta u Beču u Austriji. Ova druga studija je identifikovala biomarkere u krvi koji bi mogli biti povezani sa ME/CFS – specifične biološke zastavice na koje testovi mogu da traže.
„U našoj studiji vidimo da je imunološka procena pacijenata sa ME/CFS od presudne važnosti“, kaže imunolog Eva Untersmair-Elsenhuber, sa Medicinskog univerziteta u Beču.
Biomarkeri su razlikovali dve različite grupe ljudi sa ME/CFS na uzorku od 39 odraslih: one sa oslabljenim imunološkim sistemom i one sa problemima sa sluznicom creva.
Obe zdravstvene komplikacije su ranije bile povezane sa ME/CFS i dugim COVID-om bez ikakvih jasnih zaključaka o prirodi veze. U ovom slučaju, imunodeficijentni pacijenti su pokazali smanjene nivoe proteina zvanog C4a, dok su oni bez imunodeficijencije imali probleme sa crevima i viši nivo proteina koji vezuje lipopolisaharide (LBP).
Sve dok se ME/CFS istražuje kao zdravstveno stanje, bilo je pitanja o njegovoj potencijalnoj povezanosti sa virusnim infekcijama. Iako mnogi sa ovim stanjem ne mogu lako da se sete perioda prethodne bolesti, značajan broj razvija simptome nakon što podleže virusu, što nagoveštava potencijalni uzrok.
„Pacijente koji pate od imunodeficijencije karakteriše izmenjena urođena imunološka funkcija“, kaže Untersmair-Elsenhuber. „Kod pacijenata sa ME / CFS sa netaknutim imunološkim sistemom, funkcija crevne barijere je smanjena.“
Testiranjem ovih proteina u budućnosti, zdravstveni radnici bi mogli bolje da razumeju neke od problema iza dijagnoze ME/CFS i da prilagode tretmane konkretnije pojedincima. Takođe omogućava istraživačima da bliže pogledaju različite varijacije ME/CFS – one koje su mogle biti izazvane inflamatornim odgovorima i one koje bi mogle biti izazvane problemima sa crevima koja propuštaju.
Još uvek smo daleko od pravilnog razumevanja kako ME/CFS počinje ili kako da ga izlečimo, ali to je napredak. Dokle god COVID nastavlja da ima oslabljujući uticaj na desetine miliona ljudi širom sveta, bolesti poput ME/CFS za koje se čini da su izazvane virusima mogu se pogoršati pre nego što se poboljšaju.
„Potrebna je upotreba standardizovanih metoda detekcije da bi se istraživanje brzo prevelo u klinike“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Ovo osigurava definiciju pristupa orijentisanih od klupe do kreveta kako bi dijagnoza i lečenje ME/CFS zasnovane na dokazima bili generalno dostupni pacijentima.“
