Nosivi uređaji poput pametnih satova kontinuirano prate fizičku aktivnost, podstičući ljude da svakodnevno preduzimaju više koraka za svoje zdravlje.
Sada, nova studija sugeriše da bi ovo nežno tehnološko prigovaranje moglo biti od velike koristi ljudima čija srca izdaju.
Prema istraživačima, pacijenti sa srčanom insuficijencijom koji pređu između 1.000 i 5.000 koraka dnevno imaju značajno poboljšane simptome i manje fizičkih ograničenja od onih koji manje hodaju.
Takođe su otkrili da ako srčani bolesnici povećaju broj koraka, izgleda da doživljavaju klinički značajno poboljšanje u kontroli simptoma i fizičkoj funkciji.
Ovi rezultati pokazuju potencijalnu korisnost nosivih uređaja u pomaganju ljudima u upravljanju srčanom insuficijencijom, rekao je viši istraživač dr Brahmajee Nallamothu, profesor kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Mičigenu.
„Mogu da zamislim situacije u kojima bi ovi uređaji potencijalno mogli da nam pomognu da damo savete ili preporuke“, rekao je Nalamotu. „Praćenjem koliko je koraka pacijent preduzeo, možda ćemo moći da iskoristimo te informacije i malo intervenišemo da kažemo da se ove nedelje niste kretali toliko kao prethodne nedelje. Možda ima mnogo stvari dešava se u vašem životu, ali napolju je zaista lepo. Možda je danas ili sutra dobar dan za šetnju.“
Srčana insuficijencija nastaje kada srce postane suviše slabo ili ukočeno da ispumpa dovoljno krvi u telo. Pacijenti razvijaju umor i kratak dah, što otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti poput hodanja, penjanja stepenicama ili nošenja namirnica.
Za studiju, Nallamothu i njegove kolege analizirali su podatke o 425 pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji su učestvovali u kliničkom ispitivanju za lek za dijabetes pod nazivom kanagliflozin (Invokana).
Kao deo ispitivanja, pacijentima je obezbeđen Fitbit Versa 2 da prate njihov dnevni broj koraka i fizičku aktivnost. Ovi podaci su otpremljeni na kompatibilni pametni telefon i sačuvani za analizu.
Rezultati su pokazali da su pacijenti sa srčanom insuficijencijom koji su hodali 2.000 koraka dnevno imali bolje rezultate simptoma i fizičkih ograničenja od onih koji su hodali 1.000 koraka dnevno.
Nadalje, činilo se da su oni pacijenti koji su povećali broj koraka tokom 12-nedeljnog kliničkog ispitivanja poboljšali rezultate svojih fizičkih ograničenja, u poređenju sa onima koji nisu više hodali, pokazalo je istraživanje.
„Mislim da nam ova studija daje obećavajuću sugestiju o tome kako ljudi sa srčanom insuficijencijom mogu ostati relativno zdravi“, rekao je kardiovaskularni epidemiolog Frederik Ho, predavač javnog zdravlja na Univerzitetu u Glazgovu. „Stanje utiče na sposobnost ljudi da ostanu pokretni, ali ako bi ljudi mogli da pokušaju da hodaju malo više, moguće je da bi se njihovi simptomi mogli bolje upravljati.“
Međutim, postojale su granice. Čini se da hodanje preko 5.000 koraka pacijentima sa srčanom insuficijencijom nije dalo nikakve dodatne zdravstvene koristi.
Prethodne studije su pokazale da postepeno povećanje fizičke aktivnosti može pomoći pacijentima sa srčanom insuficijencijom, rekao je Nallamothu.
„To je jedan od razloga zašto se programi poput rehabilitacije srca često preporučuju pacijentima sa srčanom insuficijencijom“, rekao je on.
Ova nova studija pokazuje obećanje nosivih uređaja kako bi podstakli više hodanja i prikupili bolje podatke o svakodnevnom životu pacijenata, rekao je Nallamothu.
„Mislim da je nada mnogih od ovih alata da nam mogu otvoriti prozor u živote pacijenata tokom dužeg vremenskog perioda“, rekao je Nallamothu. „Ono što me uzbuđuje kada razmišljam o pametnim satovima i nosivim uređajima koji doprinose kliničkoj nezi je kada možemo razmišljati o prilici da počnemo da učimo o pacijentima kada su van ordinacije – kada su kod kuće, kada su na poslu, kada su na odmoru, kada putuju. I to ne samo više od nedelju dana ili meseci, već godinama.“
Ali dr Maja Guglin, predsednica Saveta za srčanu insuficijenciju i transplantaciju Američkog koledža za kardiologiju, upozorila je da se ne čita previše o ovoj studiji jer bi veza između svakodnevnih koraka i srčane insuficijencije mogla da ide u drugom pravcu.
Drugim rečima, ljudi koji imaju manje simptoma i manje invaliditeta mogu biti sposobniji i verovatnije će preduzeti više svakodnevnih koraka, umesto koraka koji poboljšavaju svoje zdravlje, primetila je ona.
„To je potpuno predvidljivo. Ljudi sa višim kvalitetom života hodaju više“, rekao je Guglin, medicinski direktor Programa za naprednu srčanu insuficijenciju Univerziteta Indijana. „Ako se osećaju bolje, ako imaju manje simptoma, više hodaju. Veći broj stepenica, veći broj stepenica i tako dalje.“
