Lekovi protiv gojaznosti kao što je Ozempic bili su „proboj godine“ u 2023, prema časopisu AAAS Science. Stope prekomerne težine i gojaznosti rastu širom sveta, sa nekoliko zemalja Latinske Amerike u prvom planu. Procene za 2020. ukazuju na globalnu stopu gojaznosti od 14%, a stručnjaci predviđaju 24% do 2035. godine, uključujući i odrasle i decu.
„Hranljive i farmakološke strategije su važne za ublažavanje problema, ali da li je ovo dovoljno? Znamo da socioekonomski faktori i faktori životne sredine utiču na pojavu gojaznosti više od bilo kojih drugih, kao što su geni ili okrivljavanje ljudi za sopstvenu gojaznost.
„Činjenica je da gojaznost prevazilazi individualnu borbu protiv sedentarizma i potrebe za promenom životnog stila“, rekao je Marselo Mori, naučnik iz Istraživačkog centra za gojaznost i komorbiditete (OCRC).
Mori je odgovarajući autor članka objavljenog u časopisu Prirodni metabolizam koji naglašava važnost multidisciplinarnih i globalnih naučnih pristupa ovom problemu. Pored Morija i kolege iz UNICAMP-a, ostali koautori su povezani sa Univerzitetom Sao Paulo (USP) i Nacionalnim autonomnim univerzitetom Meksika (UNAM).
U radu se tvrdi da je porast gojaznosti u Latinskoj Americi vođen uglavnom osam faktora – fizičko okruženje, izloženost hrani, ekonomski i politički interesi, društvena nejednakost, ograničen pristup naučnom znanju, kulturi, kontekstualno ponašanje i genetika – i da javnost politike i strategije za borbu protiv gojaznosti moraju priznati ove pokretače ako žele da budu efikasne.
„Fokusirali smo se na faktore sa preklapajućim efektima na povećanje telesne težine i naglasili važnost pažljivijeg i šireg sagledavanja problema, kao i intervencije na osnovu više kontekstualizovanih rešenja. Da li su promene u načinu života deo toga?
„Zaista jesu, ali bi pre svega trebalo da budu povezane sa promenama u zajednici i okruženju, a ne da budu isključiva odgovornost pojedinca. Štaviše, regionalne razlike u socioekonomskim i kulturnim pokretačima mogu uticati na epidemiju gojaznosti, a to znači da postoji nije jedinstveno rešenje za problem“, rekao je Mori.
Autori primećuju da su razvijene zemlje u prošlosti imale više stope gojaznosti od zemalja u razvoju, dok one sada rastu brže u poslednjim. Prema nedavnim podacima za Latinsku Ameriku, na primer, broj gojaznih ili gojaznih odraslih kao proporcija stanovništva iznosi 75% u Meksiku, 74% u Čileu, 68% u Argentini, 57% u Kolumbiji i 55% u Brazilu. Među decom i adolescentima je 53% u Čileu, 41% u Argentini, 39% u Meksiku, 30% u Brazilu i 22% u Kolumbiji.
Brojevi naglo rastu zahvaljujući ne samo genetskim faktorima ili individualnim izborima, već i kombinaciji strukturnih i kontekstualnih faktora, tvrde autori, nazivajući ove faktore sistemskim determinantama i predlažući drugačiji pogled na problem gojaznosti u Latinskoj Americi.
Prema Moriju, nekoliko studija, posebno na životinjskim modelima, pokazalo je da i pothranjenost roditelja i prejedanje, pre svega trudnica, mogu dovesti do promena u potomstvu koje ih predisponira na metaboličke poremećaje u odraslom dobu.
„Mnoge zemlje sa srednjim i niskim dohotkom u Latinskoj Americi i drugde ostavile su iza sebe ozbiljnu pothranjenost i bilježe brzi porast stope gojaznosti. Moguće je da je ovaj brzi prelazak sa neuhranjenosti na obilje ultra-prerađene i hiperkalorične hrane značajan faktor u stvaranju epigenetskog nasleđa koje doprinosi nedavnom porastu stopa gojaznosti, posebno među decom, potrebno je više istraživanja da se potvrdi ova hipoteza.
Kolektivno delovanje treba da bude osnova za prevenciju i lečenje gojaznosti, dodao je on. „Članak zagovara politiku podrške tradicionalnoj ishrani i regulisanju ultra-prerađene hrane, koja je bogata kalorijama, ali siromašna hranljivim materijama. Ovo bi trebalo da bude povezano sa redovnim fizičkim vežbama, zdravim navikama i hranljivim školskim obrocima.
„Takođe je važno motivisati trudnice da se pridržavaju zdrave ishrane, doje i nude svojim bebama zdravu hranu. Mi tvrdimo da bi fokus trebalo da bude na ženama i deci, koji su možda otvoreniji za promene i istovremeno doživljavaju najbrži rast stope gojaznosti u Latinskoj Americi“, rekao je on.
Još jedna determinanta gojaznosti koju su istraživači naglasili je ograničen pristup naučnim saznanjima.
„Pored nedostatka naučnog znanja i ograničenog pristupa otvorenoj nauci, primećujemo da je ulaganje u istraživanje gojaznosti u Latinskoj Americi očigledno nedovoljno, a da se radi premalo istraživanja srazmerno broju ljudi sa gojaznošću. Dobar rad je objavljen. ali treba nam više, a istraživanje koje je urađeno treba da se širi“, rekao je Mori.
Latinoamerička naučna proizvodnja koja se odnosi na gojaznost treba da raste, nastavio je Mori, posebno u genetskim i društvenim studijama.
„Većina ovih studija se radi u zemljama globalnog severa. Dok ne budemo imali mnogo više podataka o gojaznosti u našem delu sveta, nastavićemo da vidimo ovaj jaz u znanju o tome kako da ublažimo gojaznost u našem regionu“, rekao je.
„Sve u svemu, uvozimo i problem i potencijalno rešenje iz razvijenih zemalja. Mi kopiramo njihove navike i stil života i prihvatamo formule koje oni predlažu. Istovremeno plaćamo prehrambene proizvode koji nas dovode u ovu poziciju i lekove koji su do sada dosegli samo mali deo naše populacije, tako da plaćamo duplo više, a ipak gubimo borbu protiv epidemije gojaznosti.“