Grupa međunarodnih stručnjaka za mikologiju predvođena profesorom dr Oliverom A. Kornelijem sa Univerziteta u Kelnu zajedno je izradila nacrt smjernica za dijagnozu i liječenje kriptokokoze, čiji je cilj poboljšanje upravljanja infekcijom, a time i stope preživljavanja pacijenata. Kriptokokoza je gljivična infekcija uglavnom pluća koja može dovesti do meningitisa.
Članak „Globalne smernice za dijagnozu i lečenje kriptokokoze“ objavljen je u časopisu The Lancet Infectious Diseases.
Kriptokokoza, posebno kriptokokni meningitis (CM) kao najfatalniji oblik, odgovorna je za visoku stopu smrtnosti među pacijentima. To je jedna od najrasprostranjenijih invazivnih gljivičnih infekcija u svetu i predstavlja veliku pretnju, posebno za ljude koji pate od imunodeficijencije.
Na primer, oko milion slučajeva kriptokoknog meningoencefalitisa dijagnostikuje se širom sveta svake godine samo kod osoba sa HIV-om, a više od 600.000 ljudi umre od te bolesti svake godine. Pacijenti koji su bili podvrgnuti transplantaciji koštane srži ili transplantaciji organa takođe su pod visokim rizikom od infekcije. Prenosi se udisanjem spora iz zemlje. Drugi organi se zatim takođe inficiraju putem krvotoka. Najčešće su pogođena pluća, mozak, koža i kosti.
„Invazivne gljivične infekcije često je teško prepoznati u svakodnevnom radu u klinikama jer se javljaju tako retko. Međutim, posebno je važno da se pacijenti u riziku leče brzo i na odgovarajući način“, rekao je Korneli sa Odeljenja I interne medicine Univerzitetske bolnice u Kelnu. i direktor Instituta za translaciona istraživanja na CECAD klasteru izvrsnosti za istraživanje starenja Univerziteta u Kelnu.
„Istovremeno, ne smemo zaboraviti da uslovi za prepoznavanje infekcije u ranoj fazi nisu svuda u svetu podjednako dobri i da su resursi ponekad veoma ograničeni. Mnogo je zemalja sa velikim brojem slučajeva koje su loše. opremljeni u tom pogledu. Kao deo našeg Globalnog programa smernica, želeli bismo da doprinesemo poboljšanju ove situacije.“
Smernice za kriptokokozu su dizajnirane da podrže medicinsko osoblje u lečenju invazivnih gljivičnih infekcija. Namenjen je da pruži praktične smernice i podršku u donošenju odluka i na taj način unapredi kliničke pristupe, dijagnozu, upravljanje i naknadnu negu u korist pacijenata.
Projekat su realizovala mikološka društva ECMM (Evropska konfederacija medicinske mikologije) i ISHAM (Međunarodno društvo za mikologiju ljudi i životinja) u saradnji sa ASM (Američko društvo za mikrobiologiju).
„Više od 70 drugih međunarodnih specijalističkih institucija bilo je uključeno u izradu ove nove smernice. Ovo je velika pomoć za naš naučni rad i pokazuje koliko je veliko interesovanje, ali i potreba za ovakvim preporukama“, objasnio je Korneli. Autori iz 22 zemlje doprineli su ovoj smernici. Za projekat su bili zaduženi dr Kristina Čang sa Univerziteta Monaš u Melburnu, Australija, i profesor dr Džon Robert Perfekt sa Univerziteta Djuk u Daramu, SAD.
Invazivne gljivične infekcije su hitni slučajevi. Međutim, pošto se jedan patogen često javlja veoma retko, često se otkriva tek kasno. Ali životi pacijenata zavise od brzog otkrivanja i dobro uvežbanih procedura. Od 2017. godine Univerzitetska bolnica Keln je dom jednog od Evropskih centara izvrsnosti koje je priznala ECMM.
U centru, pacijenti imaju pristup savremenim procedurama testiranja i mogućnostima lečenja. Pored toga, stručnjaci pod rukovodstvom profesora Kornelija služe kao savetodavni kontakti za kolege u Nemačkoj i inostranstvu.
