Od nemogućeg hamburgera do „ponedeljka bez mesa“, bez mesa je svakako u modi. Ali genetski sastav osobe igra ulogu u određivanju da li se može pridržavati stroge vegetarijanske dijete, pokazala je studija Northvestern Medicine.
Nalazi otvaraju vrata daljim studijama koje bi mogle imati važne implikacije u vezi sa preporukama za ishranu i proizvodnjom zamena za meso.
„Da li su svi ljudi sposobni da dugo izdrže na strogoj vegetarijanskoj ishrani? Ovo je pitanje koje nije ozbiljno proučavano“, rekao je autor odgovarajuće studije dr Nabil Jasin, profesor patologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern Fajnberg.
Veliki deo (oko 48 do 64%) samoidentifikovanih „vegetarijanaca” navodi da jedu ribu, živinu i/ili crveno meso, što Jasin kaže da sugeriše da ekološka ili biološka ograničenja prevazilaze želju da se pridržavaju vegetarijanske dijete.
„Čini se da ima više ljudi koji bi voleli da budu vegetarijanci nego što to zapravo jeste, a mi mislimo da je to zato što ovde postoji nešto čvrsto povezano što ljudima možda nedostaje.
Da bi utvrdili da li genetika doprinosi nečijoj sposobnosti da se pridržava vegetarijanske dijete, naučnici su uporedili genetske podatke UK Biobank od 5.324 stroga vegetarijanca (koji ne konzumiraju ribu, živinu ili crveno meso) sa 329.455 kontrola. Svi učesnici studije su bili belci bele rase kako bi se postigao homogen uzorak i izbegli mešanje etničke pripadnosti.
Studija je identifikovala tri gena koji su značajno povezani sa vegetarijanstvom i još 31 gen koji su potencijalno povezani. Nekoliko od ovih gena, uključujući dva od prva tri (NPC1 i RMC1), uključeni su u metabolizam lipida (masti) i/ili funkciju mozga, pokazalo je istraživanje.
„Jedna oblast u kojoj se biljni proizvodi razlikuju od mesa su složeni lipidi“, rekao je Iaseen. „Moja spekulacija je da možda postoje lipidne komponente u mesu koje su nekim ljudima potrebne. I možda su ljudi čija genetika favorizuje vegetarijanstvo u stanju da sintetizuju ove komponente endogeno. Međutim, u ovom trenutku, ovo je samo nagađanje i potrebno je mnogo više posla da bi se razumela fiziologija vegetarijanstva“.
Studija je objavljena 4. oktobra u časopisu PLOS ONE. To je prva u potpunosti recenzirana i indeksirana studija koja razmatra vezu između genetike i strogog vegetarijanstva.
Verska i moralna razmatranja su bila glavna motivacija za usvajanje vegetarijanske ishrane, a nedavna istraživanja su pružila dokaze o njenim zdravstvenim prednostima. I iako vegetarijanstvo postaje sve popularnije, vegetarijanci ostaju mala manjina ljudi širom sveta. Na primer, u SAD vegetarijanci čine otprilike 3-4% stanovništva.
U Velikoj Britaniji, 2,3% odraslih i 1,9% dece su vegetarijanci.
Ovo postavlja pitanje zašto većina ljudi i dalje radije jede mesne proizvode. Pokretački faktor za sklonost ka hrani i piću nije samo ukus, već i način na koji ga telo pojedinca metaboliše, rekla je Iaseen. Na primer, kada prvi put probaju alkohol ili kafu, većina ljudi ih ne bi smatrala prijatnim, ali vremenom se razvija ukus zbog toga kako se osećaju zbog alkohola ili kofeina.
„Mislim da je nešto slično sa mesom“, rekla je Jasin. „Možda imate određenu komponentu – nagađam o lipidnoj komponenti – zbog koje vam je potrebna i žudite za njom.“
Ako genetika utiče na to da li neko izabere da bude vegetarijanac, šta to znači za one koji ne jedu meso iz verskih ili moralnih razloga?
„Dok verski i moralni obziri svakako igraju glavnu ulogu u motivaciji da se usvoji vegetarijanska ishrana, naši podaci sugerišu da je sposobnost pridržavanja takve ishrane ograničena genetikom“, rekla je Jasin. „Nadamo se da će buduće studije dovesti do boljeg razumevanja fizioloških razlika između vegetarijanaca i nevegetarijanaca, što će nam omogućiti da damo personalizovane preporuke za ishranu i da proizvedemo bolje zamene za meso.
