Biti usamljen nije samo povezan sa fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima tokom budnog vremena. Novo istraživanje tima američkih naučnika povezuje naš osećaj usamljenosti sa našim noćnim morama, utičući na nas čak i dok čvrsto spavamo.
Istraživači su otkrili da se loši snovi mogu povećati učestalost i intenzitet kada su ljudi usamljeni, potencijalno kao rezultat dodatnog stresa uzrokovanog nedostatkom jakih društvenih veza.
„Jedna karakteristika poremećenog sna koju istraživači počinju da istražuju u vezi sa usamljenošću je učestalost i intenzitet noćnih mora, koje su živopisne i često užasne snove koji često prekidaju san koji se obnavlja“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Iako su neke studije dokumentovale korelacije između usamljenosti i učestalosti i intenziteta noćnih mora, … malo se zna o mehanizmima koji objašnjavaju varijaciju u tim asocijacijama.
Prvo, tim je ponovo analizirao podatke iz prethodne studije koja se bavila lišavanjem ljubavi. Podaci koji su sami prijavili od 827 odraslih učesnika u SAD pokazali su vezu između veće usamljenosti i veće učestalosti noćnih mora, pri čemu je osećaj stresa delovao kao posrednik.
Zatim su dobijeni sveži podaci od 782 odrasla učesnika u SAD, koji su ponovo odgovorili na pitanja o svom osećaju usamljenosti i stresa, kao i o svim noćnim morama koje su doživljavali. Ova druga serija zapisa pokazala je da usamljenost utiče na intenzitet noćnih mora – mera koja je nedostajala u prethodnim istraživanjima – kao i na učestalost noćnih mora.
Iako ovo ne pokazuje direktan uzrok i posledicu, istraživači sugerišu da je povezano sa evolucionom teorijom usamljenosti iznetom u prethodnim studijama: da je to znak upozorenja da telu nedostaje suštinski resurs – društvena podrška.
„Međuljudski odnosi su u velikoj meri suštinska ljudska potreba“, kaže Kolin Hesem, naučnik za komunikacije na Državnom univerzitetu Oregon. „Kada potreba ljudi za jakim vezama ne bude zadovoljena, oni pate fizički, mentalno i socijalno.
„Baš kao što glad ili umor znače da niste dobili dovoljno kalorija ili spavali, usamljenost je evoluirala da upozori pojedince kada njihove potrebe za međuljudskom vezom ostanu neispunjene.
Na neki način smo evoluirali da bismo postali pod stresom, budniji i verovatnije da ćemo razmišljati kada smo usamljeni, sugerišu istraživači: promene koje nas teraju da pronađemo društvo, ali koje takođe mogu da iscrpe telo, i izazivaju noćne more.
Usamljenost je svakako bila u velikoj meri povezana sa lošim kvalitetom sna u prošlosti, i logično je da ako našim umovima nedostaju društvene interakcije koje su im potrebne u budnim satima, to bi moglo da opstane u umu u stanju mirovanja.
Tim je zainteresovan za buduća istraživanja koja će istražiti da li na sadržaj noćnih mora utiče usamljenost i koji tretmani za usamljenost mogu biti najbolji u smislu obezbeđivanja boljeg noćnog sna.
„Kvalitetan san za obnavljanje je osnova za kognitivno funkcionisanje, regulaciju raspoloženja, metabolizam i mnoge druge aspekte blagostanja“, kaže Hese.
„Zato je toliko važno istražiti psihološka stanja koja ometaju san, a usamljenost je ključna među njima.“
