Nova analiza podataka iz jednogodišnje studije o gubitku težine identifikovala je ponašanja i biomarkere koji doprinose kratkoročnom i dugoročnom gubitku težine.
Strogo pridržavanje dijete — bilo zdrave sa malo ugljenih hidrata ili zdravih sa malo masti — bilo je ono što je važno za kratkoročni gubitak težine tokom prvih šest meseci. Ali ljudi koji su održavali dugotrajan gubitak težine godinu dana jeli su isti broj kalorija kao i oni koji su se vratili ili koji nisu izgubili težinu tokom drugih šest meseci.
Dakle, šta objašnjava ovu razliku?
Prema studiji, bakterije koje žive u vašim crevima i količine određenih proteina koje vaše telo proizvodi mogu uticati na vašu sposobnost da održite gubitak težine. Ispostavilo se da su neki ljudi izgubili više kilograma na dijetama sa niskim sadržajem masti, dok su drugi bili bolje na dijetama sa malo ugljenih hidrata.
Istraživači Stanford Medicine identifikovali su nekoliko biomarkera koji predviđaju koliko će pojedinac biti uspešan u gubitku težine i dugoročnom zadržavanju težine. Ovi biomarkeri uključuju potpise mikrobioma creva, proteine koje proizvodi ljudsko telo i nivoe izdahnutog ugljen-dioksida. Istraživači su objavili svoje nalaze u Cell Reports Medicine 13. decembra.
„Gubitak težine je zagonetan i komplikovan, ali možemo od samog početka predvideti pomoću mikrobioma i metaboličkih biomarkera ko će izgubiti najviše kilograma i ko će ga zadržati“, rekao je dr Majkl Snajder, profesor i predsedavajući genetike i saradnika, stariji autor na radu.
Podaci su došli od 609 učesnika koji su beležili sve što su jeli godinu dana dok su se pridržavali ishrane sa niskim sadržajem masti ili ugljenih hidrata koja se sastoji od uglavnom visokokvalitetnih, minimalno obrađenih namirnica. Istraživači su pratili vežbanje učesnika, koliko su dobro pratili svoju ishranu i broj unesenih kalorija.
Studija je pokazala da samo smanjenje kalorija ili vežbanje nisu dovoljni da se održi gubitak težine tokom godinu dana. Da bi pokušao da razume zašto, tim se fokusirao na biomarkere metabolizma.
„Pronašli smo specifičnu ekologiju mikrobioma i količine proteina i enzima na početku perioda studije – pre nego što su ljudi počeli da se pridržavaju dijete – što je pokazalo da li će uspeti da izgube težinu i da je zadrže“, rekla je Dalija Perelman, istraživač dijetetičar i ko-vodeći autor na radu.
Tokom studije, istraživači su merili odnos udahnutog kiseonika i izdahnutog ugljen-dioksida, poznat kao respiratorni kvocijent, koji služi kao zamena za to da li su ugljeni hidrati ili masti primarno gorivo za telo. Niži odnos znači da telo sagoreva više masti, dok veći odnos znači da sagoreva više ugljenih hidrata. Dakle, oni koji su započeli dijetu sa većim respiratornim količnikom izgubili su više težine na dijeti sa malo ugljenih hidrata.
„Postoje ljudi koji mogu da jedu vrlo malo kalorija, ali i dalje održavaju svoju težinu zbog načina na koji njihova tela metabolišu gorivo. To nije zbog nedostatka volje: to je samo način na koji njihova tela funkcionišu“, rekla je Perelman.
Drugim rečima, ako vaše telo preferira ugljene hidrate i vi pretežno jedete masti, biće mnogo teže metabolizirati i sagoreti te kalorije.
„Ako pratite dijetu koja je delovala za nekoga koga poznajete, a ne radi za vas, možda ta konkretna dijeta nije prikladna za vas“, dodao je Sjao Li, dr. list, bivši postdoktorski saradnik na Stanfordskoj medicini koji je sada na Univerzitetu Kejs Vestern.
Prediktivne informacije sakupljene iz mikrobioma creva, proteomske analize i potpisa respiratornog kvocijenta postavljaju osnovu za personalizovanu ishranu. Snajder je rekao da misli da će praćenje količine određenih sojeva crevnih mikroba biti način da ljudi odrede koje su dijete najbolje za gubitak težine.
Još nismo tamo, pa bi do tada, prema istraživačima, fokus trebalo da bude na jedenju visokokvalitetnih namirnica koje su neprerađene i sa malo rafinisanog brašna i šećera.
Istraživački tim je identifikovao specifične hranljive materije koje su bile povezane sa gubitkom težine tokom prvih šest meseci. Dijeta sa malo ugljenih hidrata treba da se zasniva na mononezasićenim mastima — kao što su one koje potiču iz avokada, a ne slanine — i sa visokim sadržajem vitamina K, C i E. Ovi vitamini se nalaze u povrću, orašastim plodovima, maslinama i avokadu. Ishrana sa niskim sadržajem masti treba da sadrži mnogo vlakana, kao što se nalaze u celim žitaricama i pasulju, i izbegavajte dodatke šećera.
„Vaš način razmišljanja treba da bude na tome šta možete da uključite u svoju ishranu umesto na ono što bi trebalo da isključite“, rekla je Perelman. „Smislite kako da jedete više vlakana, bilo da su iz pasulja, integralnih žitarica, orašastih plodova ili povrća, umesto da mislite da ne treba da jedete sladoled. Naučite da kuvate i manje se oslanjajte na prerađenu hranu. Ako obratite pažnju na kvalitet hrane u vašoj ishrani, onda možete zaboraviti na brojanje kalorija.“
