Niske koncentracije tri odabrana biomarkera u krvi pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom identifikuju pacijente sa velikom šansom da postignu sinusni ritam. Ovo je glavni rezultat ove analize studije biomolekula EAST—AFNET 4.
Zaključke je predstavila članica Upravnog odbora AFNET-a prof. Larisa Fabric, Univerzitetski medicinski centar Hamburg Ependorf (UKE), Hamburg, Nemačka, na godišnjem kongresu Evropskog kardiološkog društva (ESC) u Londonu i objavljena u European Heart Journal.
Atrijalna fibrilacija (AF) je najčešća aritmija kod starijih ljudi. AF se često javlja kod pacijenata sa kardiovaskularnim komorbiditetima. Rekurentna AF je određena interakcijama između procesa kardiovaskularnih bolesti i terapije za kontrolu ritma. Prediktori postizanja sinusnog ritma u praćenju nisu dobro poznati.
Ispitivanje EAST—AFNET 4 (Rani tretman atrijalne fibrilacije za prevenciju moždanog udara) pokazalo je da rana kontrola ritma—sa antiaritmičkim lekovima ili ablacijom atrijalne fibrilacije—isporučena u roku od godinu dana nakon dijagnoze AF poboljšava ishode kod 2789 pacijenata sa ranim AF i u poređenju sa faktorima kardiovaskularnog rizika. na uobičajenu negu (UC) tokom perioda praćenja od 5 godina.
Serija podanaliza skupa podataka EAST—AFNET 4 potvrdila je rezultate za različite podgrupe. Studija biomolekula ugrađena u ispitivanje EAST—AFNET 4 otkrila je da se koncentracije biomolekula u krvi pacijenata sa AF mogu koristiti za identifikaciju pacijenata sa visokim i niskim kardiovaskularnim rizikom.
Prof. Paulus Kirchhof, UKE, glavni istraživač EAST—AFNET 4 i predsednika odbora AFNET-a, objasnio je: „Predviđanje šanse za postizanje sinusnog ritma može pomoći da se identifikuju pacijenti kojima je potrebna intenzivna kontrola ritma. Efekat rane terapije kontrole ritma na smanjenje kardiovaskularnih komplikacija prikazano u studiji EAST—AFNET 4 uglavnom je posredovano sinusnim ritmom nakon 12-mesečnog praćenja. bez terapije rane kontrole ritma“.
14 biomarkera koji odražavaju procese kardiovaskularnih bolesti povezanih sa AF kvantifikovano je u krvi 1586 učesnika EAST—AFNET 4 studije biomolekula. Pokazalo se da su tri od ovih biomarkera — ANGPT2, BMP10 i NT-proBNP — povezana sa budućim sinusnim ritmom.
Više početne koncentracije ovih biomarkera su nezavisno povezane sa manjom šansom za sinusni ritam nakon 12 meseci, a niske koncentracije ANGPT2, BMP10 i NT-proBNP predviđale su sinusni ritam tokom praćenja. Prediktivni efekat NT-proBNP je smanjen kod pacijenata koji su primali terapiju rane kontrole ritma (Pinteraction=0,033). Analiza srčanog ritma nakon 24 meseca i eksterna validacija potvrdili su rezultate.
Profesor Fabric je zaključio: „Naši nalazi sugerišu da tri biomarkera NT-proBNP, ANGPT2 i BMP10 identifikuju pacijente sa AF sa visokim rizikom da ne postignu sinusni ritam u budućnosti. Procesi bolesti povezani sa novim biomarkerima ANGPT2 i BMP10 verovatno takođe doprinose budućem sinusnom ritmu sa i bez terapije za kontrolu ritma, povišenja NT-proBNP su u interakciji sa ranom kontrolom ritma, potencijalno sugerišući ponovnu procenu NT-proBNP za praćenje efikasnosti kontrole ritma.
Podstudija o biomolekulu EAST—AFNET 4 sprovedena je na međunarodnom nivou u saradnji sa evropskim istraživačkim konzorcijumima CATCH ME i MAESTRIA.
