Virus koji inficira biljke graška crnih očiju pokazao je „široko rasprostranjenu efikasnost“ u pomaganju u suzbijanju niza metastatskih karcinoma kod miševa, izvještavaju istraživači u novoj studiji, nudeći nadu da bi virus mogao imati sličan potencijal za ljude.
Nanočestice sakupljene iz virusa mozaika kravljeg graška povećale su stopu preživljavanja i sistemski potisnule rast tumora kod miševa obolelih od različitih karcinoma, uključujući rak dojke, debelog creva i jajnika.
Miševi čiji su tumori hirurški uklonjeni takođe su pokazali uporediva poboljšanja nakon tretmana, otkrio je tim Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu.
Virus mozaika kravljeg graška je biljni patogen specijalizovan za kravlji grašak (Vigna unguiculata), vrstu mahunarki koja uključuje podvrstu obično poznatu kao crnooki grašak.
Virus ne napada direktno ćelije raka kod miševa, već deluje kao oblik imunoterapije – tretmana koji pomaže sopstvenom imunološkom sistemu da pronađe i uništi rak.
Nova studija je deo tekućeg istraživanja koje vodi laboratorija Nicole Steinmetz, nanoinženjerka na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu.
Steinmetz i njene kolege provele su godine testirajući nanočestice virusa mozaika kravljeg graška kao imunomodulatore – supstance koje ili potiskuju ili, kao u ovom slučaju, stimulišu imuni sistem.
Nanočestice su ranije pokazale obećavajuće u promovisanju imunološkog odgovora kada se ubrizgavaju direktno u tumor, a rezultati sugerišu da ovaj tretman može pomoći u sprečavanju širenja raka i ponovnog pojavljivanja.
Istraživači objašnjavaju da, pošto je to biljni virus, virus mozaika kravljeg graška ne može da zarazi sisare, ali imuni sistem miševa i dalje ima tendenciju da ga identifikuje kao stranog.
Ovo izaziva žestoku reakciju imunog sistema, koji je takođe podstaknut da napadne obližnji tumor – kao i sve buduće tumore koji se razviju, pokazalo je njihovo istraživanje.
Ali to nije sve, prema novoj studiji. Nanočestice ne moraju da se ubrizgavaju direktno u tumore da bi uspele, sugeriše studija, ali takođe mogu da se isporučuju sistemski da bi sprečile metastaze i povećale stopu preživljavanja za širok spektar karcinoma.
„Ovde ne lečimo ustanovljene tumore ili metastatsku bolest – sprečavamo njihovo formiranje. Pružamo sistemski tretman kako bismo probudili imuni sistem tela kako bismo eliminisali bolest pre nego što se metastaze čak formiraju i slegnu“, kaže Štajnmec.
Steinmetz i njene kolege započele su novu studiju tako što su uzgajale biljke graška crnih očiju u laboratoriji i zarazile ih virusom mozaika kravljeg graška. Virus je počeo da radi replicirajući se, stvarajući milione novih kopija koje istraživači mogu prikupiti.
Steinmetz napominje da su nastale nanočestice već bile pogodne za davanje miševima u eksperimentima i nisu zahtevale modifikacije. Oni su „snažne nanočestice prirode, koje se proizvode u biljkama crnookog graška“, kaže ona.
Istraživači su ubrizgali te nanočestice u miševe, a zatim su izazvali miševe sa metastatskim tumorima nedelju dana kasnije, uključujući rak dojke, debelog creva i jajnika, kao i melanom.
U poređenju sa kontrolnim grupama netretiranih miševa, oni sa tretmanom nanočesticama pokazali su smanjen rast tumora i povećanu stopu preživljavanja.
Isto je bilo i mesec dana kasnije, kada su miševi ponovo bili izazvani novim tumorima. Kao i ranije, miševi kojima su date nanočestice virusa mozaika kravljeg graška prošli su znatno bolje od svojih neobrađenih kolega.
Studija je takođe uključivala eksperimente za testiranje efikasnosti nanočestica nakon operacije uklanjanja tumora. Ovo je takođe pokazalo manji rast tumora i veće stope preživljavanja među lečenim miševima, što je, kako autori kažu, posebno uzbudljivo.
„Čak i ako izvršite operaciju za uklanjanje tumora, nijedna operacija nije savršena i postoji izraštaj metastaza ako se ne obezbedi dodatni tretman“, kaže Steinmetz.
„Ovde koristimo naše nanočestice biljnih virusa nakon operacije da ojačamo imuni sistem da odbacimo bilo koju zaostalu bolest i sprečimo cirkulišuće tumorske ćelije od metastatskog zasijavanja“, dodaje ona. „Otkrili smo da radi zaista, stvarno dobro!“
Ostaje da se vidi da li funkcioniše i kod ljudi, ali ova studija je obećavajući korak, a istraživački tim već planira sledeće.
Istraživači kažu da će buduće studije nastojati da otkriju koji god mehanizam da proizvede rezultate uočene u novoj studiji i utvrdi sigurnost tretmana kod drugih životinja, otvarajući put za eventualna klinička ispitivanja na ljudima.
Studija je objavljena u Advanced Science.
