Svaki put kada dr Gumatav Abebe poseti svoju lokalnu prodavnicu, prijatno je iznenađen kada otkrije više proteinskih proizvoda na bazi biljaka na policama. Ne samo zbog dodatnog izbora koji nudi potrošačima poput njega, već i zato što može da vidi finansijske mogućnosti i mogućnosti održivosti koje sektor nudi farmerima iz Atlantika Kanade.
„Biljni i alternativni proteini su jedan od sektora sa najvećim rastom hrane u svetu, sa predviđanjima da će potražnja na globalnom tržištu dostići približno 143 milijarde dolara do 2035. godine i činiti 10% svih porcija proteina“, objašnjava dr Abebe, docent. na Odeljenju za poslovne i društvene nauke u Dalhousiju.
„Ovde ćemo videti više rasta na osnovu potražnje potrošača, tako da me zanima potencijal za poljoprivrednike u našem regionu da imaju koristi od ovog trenda.
Dr Abebe procenjuje te mogućnosti kao deo Plant Protein Atlantic: Istraživanje vrednosti biljnih proteina u Atlantiku. On sprovodi analizu lanca vrednosti biljnih proteina koja će uključiti tri ključne zainteresovane strane: potrošače; prerađivači i proizvođači; i regionalni poljoprivrednici.
Kroz ankete, on se nada da će steći uvid u potražnju i očekivanja potrošača, zahteve koji moraju biti ispunjeni da bi se privukli prerađivači i proizvođači, kao i interes, pristup tržištu i regulatorni izazovi koji će uticati na interesovanje za biljne proteine među regionalnim uzgajivačima i farmama stoke koje traže za alternativnu hranu.
„Atlantska Kanada je značajan region za proizvodnju useva, ali ta aktivnost se ne odvija u istom obimu kao što vidimo u drugim delovima Kanade“, kaže dr Abebe. „Kao rezultat toga, svi glavni proizvođači biljne proteinske hrane i stočne hrane imaju sjedište u zapadnoj ili centralnoj Kanadi. Ali ako možemo utvrditi da ovdje postoji veliko potrošačko tržište za ove proizvode, možemo ponuditi uzgajivačima opcije da učestvuju u ovaj sektor, a zatim dajte argument da se procesori i proizvođači prošire ovde.“
Ovaj poduhvat je jedan od mnogih u kojima se dr Abebe angažuje kako bi istražio efikasnost i efektivnost lanaca snabdevanja poljoprivrednom hranom u odgovoru na izazove bezbednosti hrane, kvaliteta hrane i bezbednosti hrane. Ovi lanci — koji se sastoje od mnogih zainteresovanih strana kao što su proizvođači, proizvođači i trgovci na malo — zahtevaju značajnu koordinaciju da bi postigli vrednost za potrošače. Ali sposobnost koordinacije aktivnosti često je otežana nizom pritisaka, uključujući zainteresovane strane koje maksimiziraju svoju profitabilnost na račun drugih strana i, nedavno, pandemija COVID-19, koja je rezultirala prekidima u snabdevanju i povećanim troškovima.
„Pandemija je donela dodatnu složenost lancu koji je već veoma složen“, kaže dr Abebe. „To je takođe pokrenulo pitanja o odnosima duž lanca koji su izgledali veoma živahni i robusni. S obzirom na tu dodatnu složenost, angažovan sam u nekoliko projekata za analizu uticaja pandemije, uključujući njene implikacije na industriju prehrambenih usluga.“
Konkretno, dr Abebe proučava kako je pandemija promenila ponašanje potrošača i šta će ta promena značiti za ležerne i fine restorane. Anketa širom zemlje koju je sproveo među više od 1.000 potrošača otkrila je da su Kanađani prihvatili opcije za ručavanje van lokala koje nude restorani tokom pandemije – trend za koji veruje da će se nastaviti. Dr Abebe sada procenjuje podatke iz ankete restorana kako bi video kako se njihove perspektive poklapaju sa perspektivama potrošača, ali sveukupno, on misli da je malo verovatno da ćemo videti povratak na model samo za večeru.
„Mnogi restorani verovatno nikada nisu pomislili da bi se moglo desiti nešto poput COVID-19“, kaže on. „Ali jeste, i bila je velika lekcija za njih da usvoje višekanalni pristup i budu fleksibilniji u pogledu načina na koji rade kako bi mogli da se kreću u drugim krizama koje se mogu pojaviti.“
Pandemija je takođe obavestila još jednu studiju dr Abebea. On posmatra kretanje ka kratkim lancima snabdevanja hranom, koji su visoko lokalizovani i koje karakterišu bliži odnosi između proizvođača i potrošača, kao odgovor na poremećaje u globalnom lancu ishrane povezanim sa COVID-19.
„Bez ovih lanaca, uticaj pandemije bio bi mnogo gori, pa želimo da istražimo mogućnosti da oni dopune naš sistem ishrane“, kaže dr Abebe. „Jedan od mojih studenata je uspeo da pripremi odličnu tezu na ovu temu i predata je za objavljivanje.
Postoje mnogi drugi aspekti naših lanaca snabdevanja poljoprivrednom hranom koje dr Abebe planira da istraži, kao što je lanac vrednosti svinjskog mesa i kako uzgajivači mogu da unaprede održivost bez ugrožavanja svoje profitabilnosti. Iako je njegov rad donekle raznovrstan, sve ima isti cilj. „Sve je u tome da odnosi duž ovih lanaca budu efikasniji i efektivniji kako bi bolje odgovorili na društvene potrebe i brige“, kaže on. „To je uzbudljivo i nadam se da doprinosi tome da hrana koju konzumiramo bude bezbednija i održivija.“
