Tokom protekle tri decenije, došlo je do zapanjujućeg porasta prevalencije gojaznosti širom SAD, barem udvostručivši se kod odraslih muškaraca i žena (starosti od 25 i više godina) i starijih adolescenata i muškaraca (15-24 godine) od 1990. , pri čemu je broj ljudi koji žive sa prekomernom težinom i gojaznošću dostigao preko 208 miliona u 2021. – trend koji će se nastaviti u narednim decenijama bez značajnih reformi, prema novoj velikoj analizi Mreže saradnika za proučavanje globalnog tereta bolesti, objavljenoj u The Lancet .
Posebno visoki nivoi prekomerne težine i gojaznosti već su dostignuti u nekoliko američkih država, sa više od polovine (52%) starijih adolescenata (uzrasta od 15 do 24 godine) u Teksasu i skoro dve trećine (63%) starijih adolescenata u Misisipi koji živi sa prekomernom težinom ili gojaznošću 2021. Slično, kod odraslih (25 ili više godina), oko Procenjeno je da 80% muškaraca u Severnoj Dakoti i žena u Misisipiju ima prekomernu težinu ili gojaznost 2021.
Studija predviđa razorne trendove na nivou stanovništva. Očekuje se da će ukupan broj dece i adolescenata u SAD sa prekomernom težinom i gojaznošću dostići 43,1 milion do 2050. (dodatnih 6,74 miliona od 2021.), a broj odraslih 213 miliona (dodatnih 41,4 miliona), naglašavajući hitnu potrebu za usklađenom populacijom -široka akcija za preokretanje ovih trendova i velikih geografskih i polnih dispariteta.
„Naša analiza otkriva višedecenijski neuspeh da se uhvati u koštac sa rastućom epidemijom prekomerne težine i gojaznosti u SAD. Katastrofalne posledice porasta prekomerne težine i gojaznosti među decom već su očigledne u rastućoj prevalenci dečije hipertenzije i dijabetesa tipa 2“, rekao je glavni autor profesor Emmanuela Gakidou sa Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME), Univerzitet u Vašingtonu, SAD
„Prekomerna težina i gojaznost mogu izazvati ozbiljna zdravstvena stanja – od kojih se mnoga sada javljaju u mlađim godinama, uključujući dijabetes, srčani udar, moždani udar, rak, poremećaje mentalnog zdravlja, pa čak i preranu smrt.
„Sve veći zdravstveni sistem i ekonomski troškovi biće podjednako rasprostranjeni, sa preko 260 miliona ljudi u SAD, uključujući više od polovine sve dece i adolescenata, za koje se očekuje da će živeti sa prekomernom težinom ili gojaznošću do 2050. Potrebni su ujedinjeni napori i hitna ulaganja da bi se promenite ove zabrinjavajuće putanje i obezbedite zdraviju budućnost za sadašnje i buduće generacije.“
Nova analiza procijenila je prevalenciju prekomjerne težine i gojaznosti za djecu i mlade adolescente (uzrasta 5–14 godina), starije adolescente (uzrasta od 15–24 godine) i odrasle (starosti od 25 i više godina) od 1990. do 2021. godine sa prognozama do 2050. pretpostavljajući nastavak prošlih trendova i obrazaca) koristeći 134 jedinstvena izvora podataka, uključujući sve glavne podatke nacionalnog nadzornog istraživanja.
Nova analiza daje detaljne prognoze, raščlanjene na nivou države, kao i po godinama i polu. Izvršena su prilagođavanja kako bi se ispravila pristrasnost samoizveštavanja.
Za osobe starije od 18 godina, prekomerna težina je definisana kao BMI od 25 kg/m 2 do manje od 30 kg/m 2, a gojaznost je definisana kao BMI od 30 kg/m 2 ili više. Za pojedince mlađe od 18 godina, definicije su zasnovane na kriterijumima Međunarodne radne grupe za gojaznost.
Procenjeno je da skoro tri četvrtine odrasle populacije (172 miliona odraslih starijih od 25 godina) u SAD živi sa prekomernom težinom ili gojaznošću 2021. godine. Prevalencija gojaznosti je porasla posebno brzo, udvostručivši se između 1990. i 2021. kod oba odrasla muškarca ( sa 18,6% na 41,5%) i žene (sa 22,8% na 45,6%).
Procenjena prevalencija prekomerne težine i gojaznosti odraslih bila je visoka u svim državama 2021. Kod muškaraca, nivoi su se kretali od 80,6% u Severnoj Dakoti do 65,3% u Vašingtonu; dok se kod žena nivoi kretali od 79,9% u Misisipiju do 63,7% na Havajima.
Nastavak ovih trendova bi doveo do povećanja prevalencije prekomerne težine i gojaznosti među odraslima (standardizovano po godinama da bi se omogućila poređenja između država i tokom vremena) sa procenjenih 75,9% u 2021. na oko 81,1% za muškarce i sa 72,6% na 82,1% za žene. To bi značilo procenjenih 41,4 miliona dodatnih odraslih osoba koje žive sa prekomernom težinom ili gojaznošću do 2050. godine (podižući ukupan broj na 213 miliona, od kojih će 146 miliona imati gojaznost).
Što se tiče, predviđa se da će prevalencija gojaznosti rasti brže od prekomerne težine, i brže među odraslim muškarcima nego ženama. Između 2021. i 2050. godine, najveći porast prevalencije gojaznosti među muškarcima očekuje se u Koloradu (porast od 44,2%) i Novom Meksiku (porast za 41,2%), a među odraslim ženama u Kanzasu i Koloradu (oba porast od 34,9%).
Međutim, očekuje se da će najviši nivoi gojaznosti ostati u južnim državama, sa oko dve trećine odraslih muškaraca u Zapadnoj Virdžiniji i Kentakiju da će živeti sa gojaznošću do 2050. godine, kao i dve trećine odraslih žena u 12 država. , sa posebno visokim stopama gojaznosti predviđenim u Misisipiju, Zapadnoj Virdžiniji, Arkanzasu i Alabami (oboje oko 69%).
Zanimljivo je da je pojava gojaznosti postala ranije u narednim generacijama. Na primer, otprilike dve od pet žena rođenih 1960-ih živele su sa gojaznošću u dobi od 45 godina, međutim isti procenat je živeo sa gojaznošću do 30. godine za žene rođene 1980-ih, a do 20. godine za žene rođene 2020.
„Gojaznost je u kriznoj tački širom SAD, a svaka država je u određenom stepenu osporena“, rekla je koautorka pridružena profesorka Mari Ng sa IHME, Univerziteta u Vašingtonu, SAD.
„Tokom protekle tri decenije, zemlja je iskusila opsežne ekonomske, demografske i tehnološke tranzicije koje su pokrenule duboke promene u prehrambenim i poljoprivrednim sistemima, urbanizaciji, bogatstvu i obrazovnim nejednakostima, zajedno sa osnovnim strukturalnim rasizmom koji je u interakciji kako bi pokrenuo čitavo stanovništvo. gojaznost—bilo da se radi o marketingu nezdravih prehrambenih proizvoda deci, širenju sedentarnih onlajn aktivnosti ili pustinji sa hranom (naselja u kojima nedostaju zdrave, pristupačne opcije za hranu) koje su češće u rasnim i etničkim manjinama.
Nova analiza procenjuje da je prevalencija gojaznosti starijih adolescenata značajno porasla u SAD između 1990. i 2021. godine, više nego udvostručivši se i kod muškaraca (sa 8,8% na 22,7%) i kod žena (sa 10,1% na 28,8%).
U 2021. godini, procenjuje se da je 15,1 milion dece i mladih adolescenata i 21,4 miliona starijih adolescenata živelo sa prekomernom težinom ili gojaznošću.
Međutim, različito utiču na segmente američke populacije, pri čemu su starije adolescentke (50,8%) imale veću prevalenciju 2021. godine od starijih adolescenata (46,7%), sa posebno visokim stopama među starijim adolescentkinjama u Misisipiju, Alabami i Oklahomi (gde nivoi su premašili 59%), a među starijim adolescentima u Teksasu i Zapadnoj Virdžiniji (gde su nivoi premašili 52%).
Nova studija predviđa da će dodatnih 3,3 miliona dece i mladih adolescenata i 3,41 miliona starijih adolescenata živeti sa prekomernom težinom ili gojaznošću do 2050. godine (što će ukupan broj podići na 43,1 milion, od kojih će 24 miliona imati gojaznost).
Sa povećanjem gojaznosti za koje se predviđa da će nadmašiti porast prekomerne težine, očekuje se da će oko jedno od pet dece i najmanje jedan od tri adolescenata 2050. godine živeti sa gojaznošću.
Predviđa se da će porast gojaznosti adolescenata dostići najviše nivoe među starijim adolescentnim muškarcima u Oklahomi (43%), Misisipiju (39,8%) i Zapadnoj Virdžiniji (37,7%) 2050. godine i uticati na najmanje polovinu starijih adolescenata koji žive u Misisipi, Arkanzas, Oklahoma i Alabama.
Međutim, najveći broj starijih adolescenata sa gojaznošću i dalje će biti u Kaliforniji (1,53 miliona) i Teksasu (1,49 miliona) 2050. godine.
Vanredni profesor Ng je rekao: „Mehanizmi koji stoje iza rastuće prevalencije gojaznosti su mnogo složeniji nego samo pitanje preteranog unosa energije i fizičke neaktivnosti. Postojeće intervencije koje se fokusiraju na promene ponašanja zasnovane na životnom stilu ne proizvode dovoljno i održivo smanjenje prekomerne težine i gojaznosti. , posebno među decom i adolescentima.
„Rešavanje strukturalnih pokretača gojaznosti stanovništva i naglašavanje prevencije moraju biti centralni za sve buduće strategije. Buduće intervencije takođe treba da uzmu u obzir društvene promene u prihvatanju gojaznosti, uz prilagođavanje rešenja prema polu i za države sa visokim stopama gojaznosti.“
Analiza primećuje da dok lekovi protiv gojaznosti kao što su agonisti receptora peptida-1 sličnih glukagonu (GLP-1 RA) imaju mesto u upravljanju gojaznošću, oni sami neće biti dovoljni da reše epidemiju gojaznosti.
Kako vanredni profesor Ng objašnjava, „S obzirom na predviđeni porast prekomerne težine i gojaznosti, potražnja za lekovima protiv gojaznosti će se definitivno povećati, ali to nije srebrni metak. Uz zabrinutost oko previsokih troškova i ravnopravnog pristupa, zajedno sa različitom efikasnošću i potencijalno ozbiljnim nuspojava, prevencija će ostati primarna strategija.“
Autori naglašavaju da prevencija treba da postane mnogo dominantniji fokus kontrole gojaznosti i da svaka politika koja ima za cilj da se uhvati u koštac sa krizom gojaznosti mora biti prioritet federalnih i državnih vlada i podržana političkom posvećenošću na visokom nivou.
Oni takođe treba da budu sveobuhvatni, da dopiru do pojedinaca tokom životnog veka i da ciljaju na nejednakosti. Na primer, s obzirom na to da je gojaznost međugeneracijska, autori kažu da intervencija treba da počne od trudnica i ranog hranjenja.
„Umesto da se oslanjamo na pojedinačne agencije, potrebna je jača uprava da bi se podržao i primenio višestruki pristup celog sistema kako bi se radikalno poremetili strukturni pokretači prekomerne težine i gojaznosti na nacionalnom i nivou zajednice, kao iu domaćinstvima i školama“, rekao je prof. Gakidou.
„Federalni kreatori politike moraju gledati dalje od kratkoročnih političkih ciljeva kako bi ciljali političke intervencije ne samo unutar zdravstvenog sektora, na primjer, osiguravajući da sva djeca imaju pristup hranljivim obrocima u osnovnoj školi i da postoji veća regulacija marketinga bezvrijedne hrane.
Ona je dodala: „Iznad svega, preokretanje epidemije gojaznosti u SAD će se oslanjati na vladine programe koji podržavaju programe koji povećavaju nivoe fizičke aktivnosti, kao što su ulaganje u bezbedna i prohodna naselja, garantovanje dostupnosti zdrave hrane deci i adolescentima, regulisanje ishrane i marketinške industrije, i postizanje ekološki održivih prehrambenih sistema“.
Autori primećuju neka važna ograničenja, uključujući to da, iako studija koristi najbolje dostupne podatke, predviđanja su ograničena kvalitetom i dostupnošću podataka, i iz tog razloga nisu bili u mogućnosti da procene prevalence prekomerne težine i gojaznosti u detinjstvu na državnom nivou. .
Oni takođe primećuju da je definicija prekomerne težine i gojaznosti zasnovana na BMI, koji možda ne objašnjava varijacije u strukturi tela u populaciji, i da nisu ispitivali rasne i etničke disparitete u gojaznosti.
Konačno, prošli trendovi ne predviđaju uvek šta će se dogoditi u budućnosti, a neki faktori, poput nedavnog porasta upotrebe GLP-1 lekova protiv gojaznosti, mogli bi da promene dugoročne trendove predviđanja prekomerne težine i gojaznosti.
Pišući u povezanom komentaru, profesor Sivain Sebert sa Univerziteta u Ouluu u Finskoj (koji nije bio uključen u studiju) je rekao: „Potreban je višestruki pristup celog sistema za rešavanje krize prekomerne težine i gojaznosti, sa izazovom koji je sada prevazišao svaki poznati nivo progresije epidemije.
„Potrebna je opsežna saradnja u svim zdravstvenim sektorima, a i javni i personalizovani zdravstveni pristupi moraju biti kombinovani da bi se zajedno suočili i rešili izazove. Postoji velika nada u nove terapijske pristupe, kao što su GLP-1 analozi, za efikasnije i bolje tolerisani tretmani za prekomernu težinu i gojaznost, međutim, ove tretmane ne treba posmatrati kao razlog za napuštanje napora za prevenciju.
„Zdravstveni sistemi ne mogu da upravljaju epidemijom samo kroz doživotne politike sekundarne prevencije… Nadamo se da će ovaj odličan novi izveštaj naći svoj put na dnevnom redu globalne politike kako bi pomogao u naporima prevencije svih identifikovanih uzroka i svih potencijalnih posledica krize gojaznosti.“
