Nedavna studija objavljena u časopisu Plant Foods for Human Nutrition pokazala je da su bezglutenski proizvodi često skuplji od svojih glutenskih pandana, ali pritom sadrže manje proteina, više šećera i kalorija. Iako se bezglutenska ishrana često promoviše kao zdravija alternativa, analiza nutritivnih sastava ovih proizvoda dovodi u pitanje mnoge od tih tvrdnji.
Bezglutenski proizvodi često ne sadrže dovoljno dijetnih vlakana, proteina i esencijalnih hranljivih materija. Proizvođači pokušavaju da nadomeste ove nedostatke dodavanjem suplemenata, ali procesuiranje vlakana može otežati varenje proteina. Takođe, bezglutenski proizvodi često sadrže viši nivo šećera, što može doprineti povećanju telesne mase i nutritivnim deficitima kod dugotrajne primene ove dijete.
Istraživanje je pokazalo da je teško pronaći bezglutenski proizvod koji je istovremeno bogat proteinima i vlaknima, a da ima nizak sadržaj ugljenih hidrata i šećera. Ipak, određeni proizvodi, poput bezglutenskog hleba sa semenkama, mogu sadržati značajno više vlakana od standardnih varijanti. Regionalne razlike su takođe primetne – na primer, u Španiji su bezglutenski proizvodi često siromašniji vlaknima u poređenju sa onima u drugim zemljama.
Uprkos tome što samo oko 7% populacije SAD ima medicinsku potrebu za bezglutenskom ishranom, oko 25% Amerikanaca konzumira bezglutenske proizvode, često zbog percepcije da su zdraviji. Globalno tržište bezglutenskih proizvoda vredelo je 7,28 milijardi dolara u 2024. godini, a očekuje se da će porasti na 13,81 milijardu dolara do 2032. godine.
Dalje istraživanje i razvoj su ključni za unapređenje nutritivne vrednosti bezglutenskih proizvoda kroz korišćenje lokalnih sastojaka i inovativnih tehnologija. Podrška vlada kroz subvencije mogla bi smanjiti troškove proizvodnje i učiniti ove proizvode dostupnijima. Istovremeno, edukacija potrošača o realnim prednostima i manama bezglutenske ishrane mogla bi doprineti informisanijim odlukama o ishrani.
