Dugotrajna upotreba beta-blokatora kod pacijenata sa infarktom miokarda i očuvanom funkcijom srca ne menja značajno kvalitet života ili blagostanje u poređenju sa beta-blokatorima. Ovo je prema studiji Karolinska instituta i Univerziteta Upsala, predstavljenoj na godišnjem kongresu Evropskog kardiološkog društva u Londonu i istovremeno objavljenoj u European Heart Journal-Cardiovascular Pharmacotherapy.
Ranije ove godine objavljena je studija REDUCE-AMI koja pokazuje da beta-blokatori ne smanjuju rizik od smrti ili novih kardiovaskularnih događaja kod pacijenata sa infarktom miokarda i očuvanom funkcijom srca. Sada, u podstudiji, istraživači su ispitali uticaj beta-blokatora na kvalitet života u ovoj grupi pacijenata kako bi bolje procenili odnos rizika i koristi.
Beta-blokatori su opisani u literaturi kao lekovi koji potencijalno mogu izazvati neželjene efekte, kao što su depresija, anksioznost, poremećaj sna, umor i seksualna disfunkcija. Postoje teorije da je strah od neželjenih efekata naveo pacijente da dobrovoljno prestanu da uzimaju lek.
Istovremeno, moglo bi se zamisliti da beta-blokatori mogu imati povoljan efekat obezbeđivanjem sporijeg otkucaja srca i smanjenom reakcijom adrenalina. Pošto bi ovo potencijalno moglo da utiče na kvalitet života i blagostanje pacijenata, sprovedena je pod-studija kako bi se bolje procenio ovaj rizik.
„Prethodne opservacione studije pokazale su različite neželjene efekte beta-blokatora na kvalitet života, ali su nalazi bili neizvesni. Ovo je prva randomizovana studija koja pokazuje da ne postoji povećan rizik od uticaja na kvalitet života ili blagostanje“, rekao je on. kaže prvi autor studije Katarina Mars, dr. student na Katedri za kliničku nauku i obrazovanje, Sodersjukhuset, Karolinska Institutet, i kardiolog na Sodersjukhusetu.
„Rezultati ove dve studije postavljaju pitanje da li ovoj grupi pacijenata ubuduće treba rutinski prepisivati beta-blokatore. Međutim, ako pacijentima iz bilo kog razloga treba lek ili su već na njima, nema potrebe da brinete da će lek će negativno uticati na njihov kvalitet života.“
Ukupno, preko 4.000 pacijenata je odgovorilo na ankete koje su imale za cilj procenu kvaliteta života. Pored toga, osam centara u Švedskoj prikupilo je konkretnije ankete od oko 800 pacijenata kako bi procenili dobrobit, kao i depresiju, anksioznost i seksualnu disfunkciju. Rezultati svih anketa još nisu u potpunosti potpuni.
