Više od deset vrsta bakterija među stotinama koje žive u ustima ljudi povezano je sa 50% povećanom šansom za razvoj karcinoma skvamoznih ćelija glave i vrata (HNSCC), pokazuje nova studija. Ranije se pokazalo da neki od ovih mikroba doprinose parodontalnoj bolesti, ozbiljnim infekcijama desni koje mogu da izgrizu kost vilice i meka tkiva koja okružuju zube.
Stručnjaci su dugo primetili da su oni sa lošim oralnim zdravljem statistički ranjiviji od onih sa zdravijim ustima na HNSCC, grupu koja uključuje najčešće karcinome usta i grla. Dok su male studije povezale neke bakterije u ovim regionima (oralni mikrobiom) sa rakom, tačni tipovi bakterija koji su najviše uključeni do sada su ostali nejasni.
Predvođene istraživačima sa NIU Langone Health i njegovog centra za rak Perlmutter, nove analize su sagledale genetski sastav oralnih mikroba prikupljenih od zdravih muškaraca i žena. Od stotina različitih bakterija koje se rutinski nalaze u ustima, pokazalo se da 13 vrsta povećava ili smanjuje rizik od HNSCC.
Sve u svemu, ova grupa je bila povezana sa 30% većom verovatnoćom razvoja raka. U kombinaciji sa pet drugih vrsta koje se često viđaju kod bolesti desni, ukupan rizik je povećan za 50%.
„Naši nalazi nude novi uvid u odnos između oralnog mikrobioma i karcinoma glave i vrata“, rekao je glavni autor studije dr Sojoung Kvak. „Ove bakterije mogu poslužiti kao biomarkeri za stručnjake da označe one sa visokim rizikom“, dodao je Kvak, postdoktorski saradnik na Odeljenju za zdravlje stanovništva na Medicinskom fakultetu NIU Grossman.
Prethodne istrage otkrile su određene bakterije u uzorcima tumora ljudi kojima je već dijagnostifikovana ova vrsta raka, kaže Kvak. Zatim, u maloj proceni iz 2018. godine, trenutni istraživački tim je istražio kako mikrobi kod zdravih učesnika mogu vremenom doprineti budućem riziku od HNSCC-a.
Njihov najnoviji izveštaj, objavljen na mreži 26. septembra u časopisu JAMA Oncologija, najveća je i najdetaljnija analiza te vrste do sada, kaže Kvak. Takođe je među prvima koji su ispitali da li obične gljive, organizmi poput kvasca i plesni koji, zajedno sa bakterijama, čine oralni mikrobiom, mogu igrati ulogu u HNSCC. Novi eksperimenti nisu pronašli takvu ulogu za gljivične organizme.
Za istraživanje, tim je analizirao podatke iz tri tekuće istrage koje prate 159.840 Amerikanaca iz cele zemlje kako bi bolje razumeli kako su ishrana, način života, istorija bolesti i mnogi drugi faktori uključeni u rak. Podaci su prikupljeni za Studiju prevencije raka II Američkog društva za rak; ispitivanje raka prostate, pluća, debelog creva i jajnika; i kohortna studija južne zajednice.
Ubrzo nakon upisa, učesnici su isprali usta, dajući uzorke pljuvačke koji su sačuvali broj i vrste mikroba za testiranje. Istraživači su zatim pratili otprilike 10 do 15 godina da bi zabeležili bilo kakvo prisustvo tumora.
U trenutnoj studiji, istraživači su analizirali DNK bakterija i gljivica iz uzoraka pljuvačke. Zatim su identifikovali 236 pacijenata kojima je dijagnostikovan HNSCC i uporedili DNK njihovih oralnih mikroba sa DNK 458 nasumično odabranih ispitanika koji su ostali bez raka. U svom istraživanju, tim je uzeo u obzir faktore za koje se zna da igraju ulogu, kao što su starost, rasa i koliko često su pušili cigarete ili pili alkohol.
„Naši rezultati nude još jedan razlog da se zadrže dobre navike oralne higijene“, rekao je ko-stariji autor studije Richard Haies, DDS, MPH, Ph.D.
„Pranje zuba i čišćenje koncem mogu ne samo da pomognu u prevenciji parodontalne bolesti, već mogu i da zaštite od raka glave i vrata“, dodao je Hejz, profesor na Odeljenju za zdravlje stanovništva na Medicinskom fakultetu NIU Grossman i član Perlmuter centra za rak .
Istraživači su naglasili da je njihova studija osmišljena da identifikuje korelacije između rizika od raka i određenih bakterija u ustima, ali ne i da uspostavi direktnu uzročno-posledičnu vezu. To će zahtevati dalja istraživanja.
„Sada kada smo identifikovali ključne bakterije koje mogu doprineti ovoj bolesti, planiramo da istražimo mehanizme koji im to omogućavaju i na koje načine možemo najbolje da intervenišemo“, rekao je ko-stariji autor studije Jiioung An, dr. . Ahn je profesor na odeljenjima za zdravlje stanovništva i medicinu na Medicinskom fakultetu Grosman NIU i pomoćnik je direktora za istraživanje stanovništva u Perlmuter centru za rak.
Ahn upozorava da iako su dodatni rizici od bakterija zabrinjavajući, ukupni slučajevi raka glave i vrata ostaju prilično neuobičajeni.
