Jedna vrsta bakterija pronađena u crevima može doprineti razvoju dijabetesa tipa 2, dok druga može zaštititi od bolesti, prema ranim rezultatima tekuće, prospektivne studije koju su vodili istraživači u Cedars-Sinai.
Studija, objavljena u recenziranom časopisu Diabetes, otkrila je da ljudi sa višim nivoom bakterije zvane Coprococcus imaju veću osetljivost na insulin, dok su oni čiji su mikrobiomi imali više nivoe bakterije Flavonifractor imali tendenciju da imaju nižu insulinsku osetljivost.
Godinama su istraživači pokušavali da shvate zašto ljudi razvijaju dijabetes proučavajući sastav mikrobioma, koji je skup mikroorganizama koji uključuju gljivice, bakterije i viruse koji žive u digestivnom traktu. Smatra se da na mikrobiom utiču lekovi i ishrana. Studije su takođe otkrile da ljudi koji ne obrađuju insulin pravilno imaju niže nivoe određene vrste bakterija koje proizvode vrstu masne kiseline koja se zove butirat.
Mark Goodarzi, MD, Ph.D., direktor Laboratorije za endokrinu genetiku u Cedars-Sinai, vodi tekuću studiju koja prati i posmatra ljude sa rizikom od dijabetesa kako bi saznao da li oni sa nižim nivoom ovih bakterija razvijaju bolest .
„Veliko pitanje na koje se nadamo da ćemo se pozabaviti je: da li su razlike u mikrobiomu izazvale dijabetes, ili je dijabetes uzrokovao razlike u mikrobiomu?“ rekao je Goodarzi, koji je stariji autor studije i glavni istraživač multicentrične studije pod nazivom Microbiome and Insulin Longitudinal Evaluation Studi (MILES).
Istraživači uključeni u MILES prikupljali su informacije od odraslih crnaca i belaca koji nisu latinoamerikanci između 40 i 80 godina starosti od 2018. godine. Ranija kohortna studija iz MILES suđenja je otkrila da je rođenje carskim rezom povezano sa većim rizikom za razvoj predijabetesa. i dijabetes.
Za najnoviju studiju koja je izašla iz ovog tekućeg ispitivanja, istraživači su analizirali podatke od 352 osobe bez poznatog dijabetesa koje su regrutovane iz Vake Forest Baptist Health Sistem u Vinston-Salemu, Severna Karolina.
Učesnici studije su zamoljeni da prisustvuju tri posete klinici i uzmu uzorke stolice pre poseta. Istražitelji su analizirali podatke prikupljene prilikom prve posete. Oni su sproveli genetsko sekvenciranje na uzorcima stolice, na primer, da bi proučili mikrobiome učesnika, i posebno tražili bakterije za koje su ranije studije otkrile da su povezane sa insulinskom rezistencijom. Svaki učesnik je takođe popunio upitnik o ishrani i uradio oralni test tolerancije glukoze, koji je korišćen za utvrđivanje sposobnosti obrade glukoze.
Istraživači su otkrili da je 28 ljudi imalo oralne rezultate tolerancije na glukozu koji su ispunjavali kriterijume za dijabetes. Takođe su otkrili da je 135 ljudi imalo predijabetes, stanje u kojem su nivoi šećera u krvi veći od normalnog, ali nedovoljno visoki da bi ispunili definiciju dijabetesa.
Istraživački tim je analizirao povezanost između 36 bakterija koje proizvode butirat pronađenih u uzorcima stolice i sposobnosti osobe da održava normalne nivoe insulina. Oni su kontrolisali faktore koji takođe mogu doprineti riziku od dijabetesa kod osobe, kao što su starost, pol, indeks telesne mase i rasa. Coprococcus i srodne bakterije formirale su mrežu bakterija sa blagotvornim dejstvom na osetljivost na insulin. Uprkos tome što je proizvođač butirata, Flavonifractor je bio povezan sa insulinskom rezistencijom; prethodni rad drugih otkrio je više nivoe flavonifraktora u stolici osoba sa dijabetesom.
Istraživači nastavljaju da proučavaju uzorke pacijenata koji su učestvovali u ovoj studiji kako bi saznali kako se proizvodnja insulina i sastav mikrobioma menjaju tokom vremena. Takođe planiraju da prouče kako ishrana može uticati na ravnotežu bakterija u mikrobiomu.
Goodarzi je, međutim, naglasio da je prerano znati kako ljudi mogu promijeniti svoj mikrobiom kako bi smanjili rizik od dijabetesa.
„Što se tiče ideje o uzimanju probiotika, to bi zaista bilo pomalo eksperimentalno“, rekao je Goodarzi, koji je i predsedavajući Eris M. terenskog predsedništva za istraživanje dijabetesa u Cedars-Sinai. „Potrebno nam je više istraživanja da bismo identifikovali specifične bakterije koje moramo da moduliramo da bismo sprečili ili lečili dijabetes, ali to dolazi, verovatno u narednih pet do 10 godina.“
