Jedna od najdetaljnijih studija do sada je učvrstila vezu između autizma i onoga što živi u crevima.
Nova analiza nije proučavala samo bakterije koje žive u digestivnom traktu, već i gljive, arheje i viruse koji se tamo mogu naći.
Tim, predvođen istraživačima sa Kineskog univerziteta u Hong Kongu, razvio je sveobuhvatan test koji otkriva korelaciju između promena u celokupnom sastavu crevnog mikrobioma i dijagnoze poremećaja iz spektra autizma.
Iako još uvek ne razumemo ovu vezu, dokazi o izgradnji nude nove načine za dijagnozu i razumevanje autizma.
„Ono što je uzbudljivo u vezi sa ovom studijom je to što otvara mogućnost istraživanja specifičnih biohemijskih puteva i njihovog uticaja na različite autistične karakteristike“, kaže neuronaučnik Bhismadev Chakrabarti sa Univerziteta Reading u Velikoj Britaniji, koji nije bio povezan sa istraživanjem.
„To bi takođe moglo da obezbedi nove načine otkrivanja autizma, ako se ispostavi da mikrobni markeri jačaju sposobnost genetskih i bihejvioralnih testova za otkrivanje autizma. Buduća platforma koja može kombinovati genetske, mikrobne i jednostavne procene ponašanja mogla bi da pomogne u rešavanju jaza u otkrivanju.“
Veza između izmenjenog sastava crevnog mikrobioma i autizma prikuplja sve više i više dokaza, iako razlog za tu vezu još uvek nije utvrđen. Ali još uvek mnogo toga ne znamo o tome kako naš mikrobiom creva – to jest, napredna zajednica mikroorganizama koja živi u digestivnom traktu – utiče na naše raspoloženje, misli, pa čak i na donošenje odluka.
Prethodna istraživanja o vezi između mikrobioma i autizma fokusirala su se isključivo na razlike u bakterijama. Da bi detaljnije istražili ovaj fenomen, gastroenterolog Siev Ng sa Kineskog univerziteta u Hong Kongu i njene kolege proširile su svoj fokus kako bi uključile ceo metagenom creva.
Oni su sekvencirali uzorke fekalija od 1.627 dece, sa i bez dijagnoze autizma, posmatrajući sva različita carstva mikroba koja se mogu naći u njima. I ova analiza je otkrila neke velike razlike u mikrobiomima dece sa autizmom.
Istraživači su identifikovali 14 arhea, 51 bakteriju, 7 gljivica, 18 virusa, 27 mikrobnih gena i 12 metaboličkih puteva koji se razlikuju između neurotipične dece i dece sa autizmom.
Unoseći svoje podatke u algoritam za mašinsko učenje, bilo koje od ovih kraljevstava bi moglo dati dijagnostičku tačnost koja je bila bolja od nasumičnih nagađanja, ali ne i neverovatno dobra. Ali kombinovanje svih podataka za procenu više kraljevstava koja je uključivala 31 marker dala je daleko veću stopu dijagnostičke tačnosti, između 79,5 i 88,6 procenata, u zavisnosti od starosne grupe.
To je jedna od najširih, najsveobuhvatnijih studija te vrste do sada sprovedenih, a rezultati ne samo da potvrđuju vezu između creva i autizma, već takođe nude put napred za obe studije o mehanizmima iza autizma i testiranju za njega kod dece. na relativno direktan i neinvazivan način.
„Ovo je dobro osmišljen i izveden projekat koji je obuhvatio niz zbunjujućih faktora i potvrdio rezultate u više nezavisnih uzoraka“, kaže Čakrabarti.
„Sa rezultatima ove studije, sočivo kroz koje posmatramo mikrobiotu unutar autizma je definitivno prošireno. Postoji čak i mogućnost da se koriste mikrobni markeri iz više kraljevstava za pomoć u dijagnozi autizma.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Microbiology.