Bebe i mala deca još ne mogu da čitaju ili kupuju hranu, ali novo istraživanje otkriva da su na meti agresivnog marketinga u prolazu za bebe i mališane u supermarketu.
Istraživanje, objavljeno 28. novembra u časopisu za javno zdravlje Australije i Novog Zelanda , podstaklo je zdravstvene stručnjake da pozovu na regulisanje etiketiranja na pakovanju i promotivnih tehnika koje se koriste za hranu za bebe i malu decu.
Autori su analizirali 230 pakovanja proizvoda pronađenih u dva velika supermarketa kako bi otkrili marketinške tehnike koje koriste proizvođači proizvoda za decu uzrasta od samo 6 meseci do 3 godine. Otkrili su da 9 od 10 paketa hrane prikazuje tehnike posebno dizajnirane da ciljaju malu decu.
Od svih proizvoda koji su pregledani, 55% je uključivalo vizuelne elemente koji su privlačni deci, kao što su svetle boje i grafika. Više od trećine svih paketa je uključivalo slike bebe ili deteta na prednjoj strani paketa, a 1 od 6 je uključivao prepoznatljive brendirane likove.
Vodeći autor i postdoktorski istraživač VicHealth-a, dr Aleksandra Čung sa Univerziteta Monaš, kaže da prehrambena industrija namerno koristi marketinške tehnike usmerene na decu pored obmanjujućih poruka usmerenih na roditelje.
„Prodavci hrane namerno koriste slike privlačne deci kako bi privukli pažnju veoma male dece i učinili da njihov proizvod izgleda zabavno i poželjno. Nažalost, mnogi od ovih proizvoda su visoko obrađeni i ne preporučuju ih stručnjaci za zdravlje i ishranu.
„Naše istraživanje je takođe otkrilo da su roditelji bombardovani porukama na pakovanju. 96% proizvoda koristilo je sliku zdrave hrane na prednjoj strani pakovanja — iako bi to moglo da čini samo mali deo proizvoda. 58 % proizvoda je tvrdilo o nutritivnom sadržaju, dok je 52% pakovanja proizvoda reklo da je proizvod organski, a 51% koristi tvrdnje da je proizvod prirodan.
„Industrija hrane za bebe prodaje malu decu i bebe, a kada deca posežu za ovim proizvodima, roditelji se osećaju sigurnim zbog lažnih zdravstvenih tvrdnji da je dobar izbor da idu u njihovim kolicima za kupovinu. Realnost je da većina ovih komercijalno proizvedenih proizvoda proizvodi sadrže previše šećera i nisu nutritivno adekvatni.“
Dr Čung kaže da studija takođe izaziva zabrinutost u vezi sa velikom količinom grickalica i slatke hrane namenjene mališanima u supermarketima.
„50% hrane za mališane koja se nalazi u ovim velikim supermarketima bila je grickalica, a 20% bi bilo klasifikovano kao konditorska hrana na osnovu sadržaja šećera. To uključuje stvari poput voćnih pločica i dugmadi od jogurta.
„85% svih proizvoda za bebe i mališane istaklo je svoje praktično pakovanje—kao što su kesice koje se stisnu, pojedinačne porcije ili pojedinačno upakovane. Postoji mnogo marketinških poruka o praktičnim proizvodima koji se mogu ponuditi u pokretu, a to odvlači pažnju od važnosti određenog vremena za obroke sa porodicom“, kaže dr Čung.
Profesorka Kathrin Backholer, potpredsednica Udruženja za javno zdravlje Australije i koautorka studije, kaže da istraživanje ukazuje na potrebu strože regulative kako bi se ishrana naše najmlađe dece zaštitila od uticaja industrije.
„Ovo istraživanje pokazuje da se ne možemo osloniti na velike prehrambene kompanije koje proizvode bebe i malu decu da urade pravu stvar. Iako postoje neki propisi za označavanje hrane za bebe i malu decu u Australiji, trenutno oni ne idu dovoljno daleko da zaštite ishranu dece Regulativa je potrebna kako bi se osiguralo da su ove namirnice nutritivno adekvatne i da ne obmanjuju potrošače obmanjujućim etiketiranjem ili marketingom.“
„Nije fer prepustiti roditeljima da se kreću podmetnutim marketingom i proveravaju liste sastojaka i tabele sa ishranom za tačne informacije ili da se borimo protiv moći. Da bi zaštitili ishranu naše najmlađe dece od komercijalnih interesa i promovisali dobre navike u ishrani, Vlada treba da uđite i prestanite da se oslanjate na samoregulaciju industrije“.