Australija je u subotu postala jedna od prvih zemalja na svetu koja je dozvolila upotrebu MDMA i magičnih pečuraka za lečenje, u pokušaju da se izbori sa određenim mentalnim zdravstvenim problemima.
Ovlašćeni psihijatri će od 1. jula moći da prepisuju lekove, poznate i kao ekstazi i psilocibin, za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja i nekih vrsta depresije.
Vlasti u Kanadi i Sjedinjenim Državama dozvoljavaju medicinsku upotrebu jednog ili oba leka, ali samo u kliničkim ispitivanjima ili uz posebne dozvole.
U februaru, Australija je u potpunosti reklasifikovala lek, nakon što je državna administracija za terapijsku robu rekla da su ispitivanja pokazala da su supstance „relativno bezbedne” kada se koriste u „medicinski kontrolisanom okruženju”.
Pristalice tog poteza nadaju se da lekovi mogu da donesu napredak za pacijente sa mentalnim zdravljem, kada drugi tretmani nisu uspeli.
Mike Musker, istraživač mentalnog zdravlja i prevencije samoubistava na Univerzitetu Južne Australije, rekao je za AFP da bi MDMA bio koristan za lečenje posttraumatskog stresa, dok psilocibin može pomoći kod depresije.
On je objasnio da MDMA „daje ljudima osećaj povezanosti i olakšava ljudima da se povežu sa terapeutom i da pričaju o nekim lošim ličnim iskustvima“.
Psilocibin daje pacijentima „psiho-duhovni efekat, koji ne biste dobili na tradicionalnim lekovima“, rekao je on, dodajući da bi to „možda nateralo da se osećate drugačije o sebi i svom životu… i nadamo se da će vas to naterati da poželite živeti“.
Musker sumnja da će lekovi biti u širokoj upotrebi među pacijentima do 2024. godine, i rekao je da proces neće biti slučaj „uzmi pilulu i nestani“.
MDMA bi, na primer, verovatno uključivao tri tretmana tokom pet do osam nedelja, pri čemu bi svaka sesija trajala oko osam sati.
Rekao je da će terapeuti ostati sa pacijentima dok primaju lekove tokom sesija koje bi mogle koštati oko 1.000 američkih dolara (660 američkih dolara).
Doktor Dejvid Kaldikot, konsultant za hitnu medicinu i klinički istraživač lekova na Australijskom nacionalnom univerzitetu, rekao je za AFP da promene stavljaju Australiju „mnogo ispred svih“ u istraživanju medicinskih prednosti lekova.
Ali Suzan Rosel, kognitivni neuropsiholog sa Univerziteta Svinburn, rekla je da, iako tretmani „imaju potencijal“, Australija „kreće napred pet godina pre nego što bi trebalo da bude“.
Ona je za AFP rekla: „Kada pogledate intervencije… za bilo koju drugu vrstu bolesti, bilo da je u pitanju kardiovaskularna bolest ili rak, ne možete dobiti lek na tržištu tako brzo kao što je to učinjeno.“
„Nema lekova na tržištu koji nemaju klinička ispitivanja faze tri i faze četiri — i to je ono što mi ovde radimo.“
Portparol Ministarstva zdravlja rekao je za AFP da je odluka o promeni pravila „priznala da dokazi za upotrebu ovih supstanci u lečenju mentalnih bolesti još nisu dobro utvrđeni“.
„Međutim, koristi za neke pacijente… će nadmašiti rizike, a trenutno nedostaje opcija za pacijente sa specifičnim mentalnim bolestima otpornim na lečenje.“
Ali pacijenti se upozoravaju da ne očekuju čudotvorni lek.
„Čitao sam o pričama u kojima su ljudi imali ono što vi nazivate lošim putovanjima ili su zapravo ponovo iskusili svoju traumu, tako da moramo da budemo veoma oprezni“, rekao je Musker.
„Mislim da mora postojati upozorenje potrošaču da je ovo potencijalni neželjeni efekat pre nego što uzme učešće.“
