Trenutno postoji nevidljiva i neumoljiva sila koja deluje na vaša creva, i možda kod nekih ljudi izaziva ozbiljnu iritaciju.
Niko zapravo ne zna kako i zašto se razvija sindrom iritabilnog creva (IBS), ali gastroenterolog Brenan Špigel iz medicinskog centra Cedars-Sinai u Los Anđelesu izneo je novu tešku hipotezu 2022.
U svom radu, objavljenom u The American Journal of Gastroenterologi, Spiegel tvrdi da je IBS izazvan nesposobnošću tela da upravlja gravitacijom.
Naša creva, objašnjava Špigl, su poput velike vreće krompira koju moramo da nosimo ceo život.
Ako uobičajeno upravljanje gravitacijom našeg tela iz bilo kog razloga ne uspe, naša dijafragma može da sklizne i stisne naša creva, što može izazvati probleme sa pokretljivošću i prekomerni rast bakterija.
„Naš nervni sistem je takođe evoluirao u svetu gravitacije, i to bi moglo da objasni zašto mnogi ljudi osećaju trbušne „leptire“ kada su anksiozni“, kaže Špigel.
„Zanimljivo je da se ovi „osećaji u stomaku“ javljaju i kada padnemo ka Zemlji, na primer kada padnemo na tobogan ili u turbulentnom avionu. Nervi u crevima su kao drevni detektor G-sile koji nas upozorava kada doživljavamo – ili će uskoro doživeti – opasan pad. To je samo hipoteza, ali ljudi sa IBS-om mogu biti skloni preteranom predviđanju pretnji G-sile koje se nikada ne dešavaju.“
Lep deo Špigelove hipoteze je da se lako može proveriti i da ne isključuje druge teorije IBS-a.
Trenutno ne postoji definitivan test za IBS, a njegovi simptomi su izuzetno varijabilni od pacijenta do pacijenta. Kao rezultat toga, sindrom se obično postavlja kao dijagnoza isključenja.
Kada se isključe drugi poremećaji koji mogu izazvati simptome creva – kao što su bol, nadimanje, grčevi, zatvor ili dijareja – pacijentima se obično kaže da imaju IBS.
Danas se smatra da oko 10 odsto ljudi širom sveta pati od ovog sindroma, a Špigl je jedan od mnogih naučnika koji pokušavaju da otkriju zašto.
Gravitacija bi, tvrdi on, mogla biti sila uzemljenja koja spaja sve ove različite simptome.
Pod Špigelovim okvirom, poremećeni odgovor na gravitaciju takođe može izazvati poremećaj interakcije između creva i mozga. Gnječenjem creva može čak uticati na mikrobiom creva, izazivajući preosetljivost, upalu ili nelagodnost.
„Postoji toliko raznolikih objašnjenja da sam se zapitao da li bi sva mogla biti istovremeno tačna“, kaže Špigl.
„Dok sam razmišljao o svakoj teoriji, od onih koje uključuju motilitet, preko bakterija, do neuropsihologije IBS-a, shvatio sam da bi sve mogle da upućuju na gravitaciju kao faktor ujedinjenja. U početku je izgledalo prilično čudno, bez sumnje, ali kako sam se razvijao ideja i vođena od strane kolega, počela je da ima smisla.“
Ako je IBS uzrokovan time što se telo bori da se uhvati u koštac sa gravitacijom, onda bi to moglo da objasni zašto se fizikalna terapija i vežbanje mogu pokazati tako korisnima u ublažavanju simptoma.
To bi takođe moglo da objasni zašto serotonin ima tendenciju da bude povišen kod pacijenata sa IBS.
Serotonin je neurotransmiter koji se prvenstveno proizvodi u crevima da reguliše naše pražnjenje creva i naše raspoloženje, ali prevelika količina može izazvati dijareju. Takođe je uključen u regulaciju našeg krvnog pritiska kao odgovor na gravitaciju.
Bez serotonina, kaže Spiegel, vaše telo možda neće moći da ustane, održi ravnotežu ili nastavi da cirkuliše krv.
„Disregulisani serotonin može biti oblik neuspeha gravitacije“, tvrdi Spiegel.
„Kada je biologija serotonina abnormalna, ljudi mogu razviti IBS, anksioznost, depresiju, fibromialgiju i hronični umor. To mogu biti oblici netolerancije na gravitaciju.“
Sindrom hroničnog umora / mijalgični encefalomijelitis (CFS/ME) je još jedna hronična i iscrpljujuća bolest bez uzroka ili leka, i često prelazi sa IBS-om. Mnogi pacijenti sa CFS/ME takođe se bore sa ustajanjem, što može izazvati nagli pad krvnog pritiska, umor, vrtoglavicu i ubrzanje srca.
Ostali simptomi koji prelaze sa IBS-om uključuju bol u donjem delu leđa, glavobolje, vrtoglavicu i sindrom posturalne tahikardije (POTS), koji je kada krvni pritisak opada nakon što osoba poraste.
Sva ova stanja mogu se objasniti nesposobnošću tela da pravilno upravlja silom gravitacije.
Bez direktnog istraživanja, Spiegel kaže da je hipoteza o gravitaciji samo „misaoni eksperiment”. Ali on se nada da to podstiče nove načine istraživanja i lečenja IBS-a u budućnosti.
„Naš odnos prema gravitaciji nije drugačiji od odnosa ribe i vode“, piše Spiegel.
„U njemu živimo ceo svoj život, oblikovani smo njime, ali jedva primećujemo njegov sveprisutni uticaj na prirodu našeg postojanja.
Možda je došlo vreme da to razmotrimo.
