Uobičajena praksa propisivanja antikoagulansa ljudima koji su imali neobjašnjive moždane udare trebalo bi da prestane, prema studiji koju su vodili istraživači sa Kolumbije, Veill Cornell Medicine i Univerziteta u Vašingtonu i objavljenoj u JAMA.
Smatralo se da antikoagulansi sprečavaju dodatne moždane udare kod ljudi čiji početni moždani udar ima nepoznat uzrok, ali koji imaju srčano stanje, atrijalnu kardiopatiju, koja liči na atrijalnu fibrilaciju, čest uzrok moždanog udara.
„Znamo da ovi lekovi deluju na ljude sa atrijalnom fibrilacijom, pa smo mislili da će verovatno delovati i kod ljudi sa atrijalnom kardiopatijom“, kaže Mičel Elkind, MD, profesor neurologije na Vagelos koledžu lekara i hirurga i jedan od vođe studija. „To je bila osnova za suđenje.
Međutim, ispitivanje na 1.015 ljudi pokazalo je da pacijenti sa atrijalnom kardiopatijom kojima je dat antikoagulant apiksaban imaju istu stopu moždanog udara, 4,4%, kao i pacijenti koji su primali aspirin, trenutni standard nege.
„Kao lekar-naučnik je razočaravajuće što vaša hipoteza nije dokazana, ali ova studija i dalje pruža zaista korisne informacije“, kaže Elkind. „Neurolozima govori da pacijenti sa ovom vrstom srčanog oboljenja, atrijalnom kardiopatijom, ne bi trebalo da dobijaju antikoagulante, koji su rizičniji od aspirina i trebalo bi da budu rezervisani za ljude sa definitivnim dokazima atrijalne fibrilacije.
Jedna trećina moždanog udara ima nepoznate uzroke, što predstavlja izazov za neurologe koji pokušavaju da pomognu svojim pacijentima da izbegnu naredne moždane udare.
„Znamo šta da radimo sa ljudima koji imaju atrijalnu fibrilaciju: stavljamo im antikoagulanse da sprečimo stvaranje ugrušaka. Znamo šta da radimo sa ljudima koji imaju blokadu karotidne arterije: operišemo da otvorimo arteriju“, kaže Elkind. „Ali za jednu od tri osobe čiji je moždani udar neobjašnjiv, uvek je postojala neizvesnost.“
Na osnovu višegodišnjeg istraživanja, Elkind i grupa neurologa, uključujući Hooman Kamel sa Veill Cornell Medicine i kolege sa Univerziteta u Vašingtonu, mislili su da su pronašli odgovor: Mnogi ljudi koji imaju neobjašnjive moždane udare imaju promene u srcu koje liče na promene koje su viđene. u AFib.
Pošto se čini da ove atrijalne promene pokreću ugruške kao što je AFib, a antikoagulansi uspešno smanjuju moždani udar kod pacijenata sa AFib, antikoagulansi bi takođe trebalo da deluju na smanjenje ugrušaka i drugog moždanog udara kod pacijenata sa atrijalnom kardiopatijom.
Nekoliko epidemioloških studija je podržalo tu ideju, a najsnažniji podaci potiču iz velike studije o prevenciji moždanog udara koju je vodio kolumbijski J. P. Mohr 90-ih godina. Analiza uskladištenih uzoraka krvi iz te studije pokazala je da su antikoagulansi povezani sa manjim brojem moždanih udara kod pacijenata sa biomarkerima za atrijalnu kardiopatiju, ali ne i kod drugih pacijenata sa neobjašnjivim moždanim udarima.
Za mnoge lekare, ideja je bila ubedljiva, čak i bez dokaza iz prospektivnog, randomizovanog ispitivanja. „Ako ste verovali da je neobjašnjivi moždani udar vašeg pacijenta zaista proizašao iz embolije iz srca, teško je bilo otkloniti ideju da treba da prepišete antikoagulanse“, kaže Elkind. „I tako ih je mnogo ljudi koristilo.“
Elkind i Kamel kažu da postoji nekoliko mogućih razloga zašto suđenje nije podržalo njihovu hipotezu, uključujući i to da su testirali pravi tretman kod pogrešnih pacijenata.
