Glioblastom je posebno agresivan tumor mozga koji je trenutno neizlečiv. Lekari koji se bave rakom mogu da produže životni vek pacijenata kroz operacije, zračenje, hemoterapiju ili hirurške intervencije. Ipak, polovina pacijenata umire u roku od dvanaest meseci od postavljanja dijagnoze.
Teško je pronaći lekove koji su efikasni protiv tumora na mozgu, jer mnogi lekovi protiv raka često ne mogu da pređu krvno-moždanu barijeru da bi stigli do mozga. Ovo ograničava izbor mogućih tretmana. Neuroonkolozi tako već neko vreme intenzivno traže bolje lekove koji mogu da dođu do mozga i eliminišu tumor.
Istraživači predvođeni profesorom ETH Cirih Berendom Snijderom sada su pronašli supstancu koja se efikasno bori protiv glioblastoma, barem u laboratoriji: antidepresiv koji se zove vortioksetin. Naučnici znaju da je ovaj jeftin lek, koji su već odobrile agencije kao što su FDA u SAD i Svissmedic, sposoban da pređe krvno-moždanu barijeru.
Snijderov postdok i glavni autor studije, Sohjon Li, otkrio je to koristeći farmakoskopiju, specijalnu platformu za skrining koju su istraživači razvili na ETH Cirihu tokom proteklih godina. Nalazi studije objavljeni su u časopisu Prirodna medicina.
U ovoj studiji, istraživači ETH Ciriha su blisko sarađivali sa kolegama iz različitih bolnica, posebno sa grupom neurologa Michaela Vellera i Tobiasa Veissa u Univerzitetskoj bolnici u Cirihu (USZ).
Pomoću farmakoskopije, istraživači ETH Ciriha mogu istovremeno da testiraju stotine aktivnih supstanci na živim ćelijama iz ljudskog tkiva raka. Njihova studija se prvenstveno fokusirala na neuroaktivne supstance koje prelaze krvno-moždanu barijeru, kao što su antidepresivi, lekovi za Parkinsonovu bolest i antipsihotici. Ukupno, istraživački tim je testirao do 130 različitih agenasa na tumorskom tkivu od 40 pacijenata.
Da bi utvrdili koje supstance utiču na ćelije raka, istraživači su koristili tehnike snimanja i kompjuterske analize. Ranije su Snijder i njegov tim koristili platformu za farmakoskopiju samo da bi analizirali rak krvi i iz toga izveli opcije lečenja. Glioblastomi su prvi solidni tumori koje su sistematski istraživali ovom metodom u cilju korišćenja postojećih lekova u nove svrhe.
Za skrining, Lee je analizirao sveže tkivo raka kod pacijenata koji su nedavno bili podvrgnuti operaciji u Univerzitetskoj bolnici u Cirihu. Istraživači ETH Ciriha su zatim obrađivali ovo tkivo u laboratoriji i pregledali ga na farmakoskopskoj platformi. Dva dana kasnije, istraživači su dobili rezultate koji pokazuju koji su agensi delovali na ćelije raka, a koji ne.
Rezultati su jasno pokazali da su neki, ali ne svi, testirani antidepresivi bili neočekivano efikasni protiv tumorskih ćelija. Ovi lekovi su delovali posebno dobro kada su brzo pokrenuli signalnu kaskadu, koja je važna za neuronske progenitorne ćelije, ali takođe potiskuje deobu ćelija. Vortioksetin se pokazao kao najefikasniji antidepresiv.
Istraživači ETH Ciriha su takođe koristili kompjuterski model da testiraju preko milion supstanci za njihovu efikasnost protiv glioblastoma. Otkrili su da zajednička signalna kaskada neurona i ćelija raka igra odlučujuću ulogu i objašnjava zašto neki neuroaktivni lekovi deluju, a drugi ne.
U poslednjem koraku, istraživači u Univerzitetskoj bolnici u Cirihu testirali su vortioksetin na miševima sa glioblastomom. Lek je takođe pokazao dobru efikasnost u ovim ispitivanjima, posebno u kombinaciji sa trenutnim standardnim tretmanom.
Grupa istraživača ETH Cirih i USZ sada priprema dva klinička ispitivanja. U jednoj, pacijenti sa glioblastomom biće lečeni vortioksetinom pored standardnog lečenja (operacija, hemoterapija, zračenje). U drugom, pacijenti će dobiti personalizovani izbor lekova, koji će istraživači odrediti za svakog pojedinca koristeći platformu za farmakoskopiju.
„Prednost vortioksetina je u tome što je bezbedan i veoma isplativ“, kaže Michael Veller, profesor na Univerzitetskoj bolnici u Cirihu, direktor Odeljenja za neurologiju i koautor studije. „Pošto je lek već odobren, ne mora da prođe složenu proceduru odobrenja i uskoro bi mogao da dopuni standardnu terapiju za ovaj smrtonosni tumor na mozgu. Nada se da će onkolozi uskoro moći da ga koriste.
Međutim, on upozorava pacijente i njihove rođake da sami ne dobijaju vortioksetin i da ga uzimaju bez lekarskog nadzora. „Još ne znamo da li lek deluje kod ljudi i koja je doza potrebna za borbu protiv tumora, zbog čega su neophodna klinička ispitivanja. Samo-lečenje bi predstavljalo neprocenjiv rizik.“
Snijder takođe upozorava da se ne žuri sa upotrebom antidepresiva na glioblastomima, rekavši: „Do sada se pokazalo da je efikasan samo u ćelijskim kulturama i kod miševa“.
Ipak, smatra da je ova studija postigla idealan rezultat. „Počeli smo sa ovim strašnim tumorom i pronašli postojeće lekove koji se bore protiv njega. Pokazujemo kako i zašto deluju, a uskoro ćemo moći da ih testiramo na pacijentima.“
Ukoliko se vortioksetin pokaže efikasnim, ovo će biti prvi put u poslednjih nekoliko decenija da je pronađena aktivna supstanca koja poboljšava lečenje glioblastoma.
