Imunoterapija predstavlja novu nadu u borbi protiv raka; međutim, ne reaguju svi tumori na ovaj tretman. Rak pankreasa je tip tumora koji ne reaguje na trenutno odobrene lekove i zbog toga je smrtonosan za 9 od svakih 10 ljudi sa dijagnozom.
Iz tog razloga, neophodno je, od biomedicinskih istraživanja, tražiti nove mete koje napadaju rezistentne ćelije, kao što su matične ćelije raka, koje su uglavnom odgovorne za pokretanje tumora, formiranje metastaza i otpor tretmanu.
Nedavna studija koju je vodio Španski nacionalni istraživački savet (CSIC), objavljena u časopisu Gut, opisuje kako matične ćelije raka pankreasa koriste prednost antibakterijskog proteina, PGLIRP1, da bi izbegle imuni sistem i zaštitile se od rane eliminacije.
Kada uklonite ovaj protein, odbrana je u stanju da prepozna tumorske ćelije i ubije ih. Ovo će omogućiti dizajniranje novih imunoterapija koje deluju protiv osnovnog uzroka raka pankreasa i, u budućnosti, dovode do poboljšanja terapije.
Studiju su zajedno vodila tri istraživača: Bruno Sainz, šef grupe za matične ćelije raka i fibroinflamatorno mikrookruženje na Institutu za biomedicinska istraživanja Sols-Moreale (IIBM), CSIC-UAM i Biomarkeri i personalizovani pristup raku (BIOPAC) grupa na Institutu za zdravstvena istraživanja Ramon i Kajal (IRICIS); Christopher Heeschen, sa Candiolo Cancer Institute (IRCCS) u Italiji, i Susana Garcia Silva, naučnica u Španskom nacionalnom centru za istraživanje raka (CNIO).
Tokom proteklih deset godina, tri naučnika su vodila zajednički projekat u kojem su identifikovali populaciju matičnih ćelija raka pankreasa (CSC) prisutnih u mišjim modelima ove bolesti. Ove ćelije, poznate kao koren tumora, odgovorne su za recidive bolesti nakon tretmana hemo- ili radioterapijom.
Zanimljivo je da je rak pankreasa takođe jedan od najotpornijih tumora na imunoterapiju. Međutim, do danas, mehanizmi pomoću kojih CSC uspevaju da izbegnu eliminaciju od strane imunološkog sistema nisu jasni.
Kao rezultat ove saradnje, Peptidoglican Recognition Protein 1, PGLIRP1, identifikovan je kao jedan od uzroka imunološke evazije u CSC, koristeći sofisticirane modele miša i uzorke pacijenata. U ovom radu je po prvi put opisana uloga ovog proteina u karcinomu pankreasa, koji se proizvodi u suvišku u matičnim ćelijama. Ovaj nalaz postavlja osnovu za razvoj tretmana protiv njega.
„Kada eliminišemo PGLIRP1 iz tumorskih ćelija, vidimo da imuni sistem reaguje tako što ih napada, sprečavajući stvaranje primarnog tumora i širenje metastaza“, objašnjava Sainz, vođa grupe u IIBM-u. „Sada razvijamo terapije za blokiranje ili eliminaciju ovog proteina u nadi da ćemo moći da ih kombinujemo sa trenutnim tretmanima kako bismo efikasnije napali i eliminisali matične ćelije raka, koren tumora“, dodaje on.
Tokom protekle četiri godine, Huan Carlos Lopez-Gil, prvi autor ovog rada, uspeo je da dešifruje zašto CSC proizvode ovaj protein kod raka pankreasa. On kaže: „Videli smo da imune ćelije pokušavaju da eliminišu tumorske ćelije tako što proizvode faktor nekroze tumora, ali PGLIRP1 je veoma sličan ovom faktoru i stupa u interakciju sa istim receptorom, blokirajući ga.
Za istraživača, ovo implicira da se „CSC-ovi štite korišćenjem nepotpunog ključa (PGLIRP1) da blokiraju bravu (receptor) i tako izbegnu smrt uzrokovanu faktorom tumorske nekroze (kompletni ključ)“.
Ono što iznenađuje istraživače je da protein koji koristi naš imuni odbrambeni sistem za borbu protiv bakterija koristi rak pankreasa da bi se zaštitio od istih odbrambenih snaga. „U budućnosti će biti prioritet da se razumeju mehanizmi pomoću kojih ćelije tumora otimaju fiziološke procese kako bi „preobrazile“ okruženje koje okružuje tumor da reaguje na njega“, kaže koautor Garsija-Silva.
