Nedavno predstavljeni kalkulator rizika od kardiovaskularnih bolesti, koji procenjuje rizik od srčanog i moždanog udara, pokazuje se kao precizniji i bolje kalibrisan od prethodne verzije, ali njegovo uvođenje može imati neželjene posledice ako se trenutne smernice za lečenje holesterola i krvnog pritiska ne ažuriraju, pokazuje novo istraživanje sa Harvardske medicinske škole.
Analiza, objavljena 29. jula u JAMA-i, procenjuje da bi novi kalkulator rizika mogao učiniti skoro 16 miliona ljudi nepodobnim prema trenutnim kriterijumima za lečenje, koji određuju ko treba da koristi lekove za holesterol i krvni pritisak. Ovo bi moglo dovesti do dodatnih 107.000 srčanih i moždanih udara tokom narednih 10 godina, navode istraživači.
„Naša studija pokazuje da ažuriranje procene rizika bez revizije pragova lečenja može značajno promeniti preporučenu negu za milione Amerikanaca“, rekao je Džejms Dijao, prvi autor studije i stalni lekar u Brigam i ženskoj bolnici.
Istraživači sugerišu da je ažuriranje kalkulatora rizika prilika da se preispitaju i pragovi lečenja. Raj Manrai, viši autor studije i docent biomedicinske informatike na Institutu Blavatnik u HMS-u, ističe da prevencija kardiovaskularnih bolesti obuhvata i procenu rizika i odabir odgovarajuće terapije.
Novi kalkulator rizika, nazvan PREVENT, uveden je u novembru 2023. godine i koristi novije podatke koji odražavaju promene u populaciji i trendovima kardiovaskularnih bolesti. On pruža 10-godišnje procene rizika za pacijente starosti od 30 do 79 godina, a takođe uključuje i nove varijable kao što su funkcija bubrega i poštanski brojevi. Novi alat isključuje rasu kao faktor rizika, uzimajući u obzir da je rasa društveni, a ne biološki konstrukt.
Prema analizi, novi kalkulator bi reklasifikovao skoro polovinu američke populacije u kategorije nižeg rizika, dok bi samo mali procenat ljudi bio premesten u viši rizik. Oko 14 miliona ljudi više se ne bi kvalifikovalo za statine, dok bi 2,6 miliona ljudi izgubilo pravo na lekove za kontrolu krvnog pritiska.
Istraživači procenjuju da bi smanjena upotreba statina mogla smanjiti broj novonastalih slučajeva dijabetesa, dok bi smanjena upotreba lekova za krvni pritisak mogla dovesti do smanjenja broja srčanih i moždanih udara. Međutim, analiza takođe pokazuje da bi smanjenje pristupa preventivnoj nezi moglo najviše uticati na crne pacijente, iako ne bi nužno dovelo do proporcionalnog povećanja kardiovaskularnih događaja.
„Preporučujemo da se odluke o lečenju ne donose samo na osnovu kalkulatora rizika, već i uzimajući u obzir dodatne faktore kao što su porodična istorija, način života i druge specifične karakteristike pacijenta“, rekao je Manrai.
Ova istraživanja naglašavaju važnost ažuriranja svih aspekata kardiovaskularne nege, uključujući i smernice za lečenje, kako bi se obezbedilo da novi alati za procenu rizika donesu stvarne koristi pacijentima.
