Ljudi sa dijabetesom tipa 2 imaju veći rizik od moždanog udara, srčanog udara i prerane smrti zbog ateroskleroze, ali je nejasno koji su osnovni mehanizmi. Andreas Edsfeldt i Isabel Goncalves, istraživači u Centru za dijabetes Univerziteta Lund, vodili su studiju koja je mapirala razlike u aterosklerotskom procesu kod ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 i kod ljudi koji nemaju tu bolest. Studija je sada objavljena u Nature Communications.
Oba istraživača rade kao lekari na odeljenju za kardiologiju Univerzitetske bolnice Skane u Malmeu, Švedska, i vide mnogo pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima zbog dijabetesa tipa 2. Procenjuje se da 537 miliona ljudi u svetu ima dijabetes, a oko 90% njih ima dijabetes tipa 2. Oko 600.000 Šveđana ima dijabetes, a dijabetes tipa 2 čini oko 85-90% slučajeva.
„Šlog ili srčani udar često dovode do smanjenog kvaliteta života i, u najgorem slučaju, smrti. Pošto znamo da ljudi sa dijabetesom tipa 2 imaju veći rizik da budu pogođeni, postavljamo posebno ambiciozne ciljeve lečenja za pacijente sa ateroskleroza i dijabetes tipa 2.
„Trenutne opcije lečenja uglavnom ciljaju na faktore rizika kao što su lipidi u krvi, krvni pritisak i način života, bez obzira da li osoba ima dijabetes ili ne. Naša nova studija pruža dodatne dokaze da će ljudima sa dijabetesom tipa 2 možda biti potrebni novi tretmani koji ciljaju specifične molekularne mehanizme ateroskleroza“, kaže Edsfeldt, kardiolog i vanredni profesor u Centru za dijabetes Univerziteta Lund.
Istraživači su izvršili detaljne analize aterosklerotskih plakova od ukupno 219 osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima, od kojih je 72 imalo dijabetes tipa 2. Ateroskleroza znači da su se masti, ćelije, kalcijum i vezivno tkivo akumulirali dugo vremena na unutrašnjoj strani arterija, formirajući ono što je poznato kao aterosklerotski plakovi.
Istraživački tim je otkrio da aterosklerotski plakovi pacijenata sa dijabetesom tipa 2 imaju niže nivoe zaštitnog vezivnog tkiva u poređenju sa plakovima kod onih bez dijabetesa. Čini se da je razlog za to nedostatak specifičnog faktora rasta zvanog TGF-beta2. Istraživački tim je takođe otkrio da visoki nivoi šećera u krvi mogu biti povezani sa smanjenom sposobnošću formiranja zaštitnog vezivnog tkiva u aterosklerotskim plakovima, što dovodi do povećanog rizika od moždanog ili srčanog udara.
„Visoki nivoi glukoze u krvi bili su povezani sa nižim nivoima zaštitnih proteina u aterosklerotskim plakovima, što je vremenom povećavalo rizik od kardiovaskularnih komplikacija. Ovo otkriće sugeriše da je važno za osobe sa dijabetesom tipa 2 da drže nivo glukoze u krvi pod kontrolom kako bi smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i da loša kontrola glikemije može smanjiti sposobnost tela da proizvodi zaštitne proteine u aterosklerotskim plakete“, kaže Edsfeldt.
U budućim studijama, istraživači planiraju da istraže kako se ovo znanje može koristiti za razvoj novih tretmana za ljude sa dijabetesom tipa 2 koji mogu sprečiti kardiovaskularne bolesti.
„Nadamo se da će ovo znanje biti iskorišćeno za razvoj prilagođenih tretmana za osobe sa dijabetesom tipa 2 koji smanjuju rizik od razvoja moždanog i srčanog udara. Jedna od mogućnosti je da se razviju lekovi koji povećavaju nivo zaštitnih proteina u aterosklerotskim plakovima ili tretman koji stabilizuje plak“, kaže Goncalves, profesor kardiologije u Univerzitetskom centru za dijabetes u Lundu i viši konsultant u Univerzitetskoj bolnici Skane.
