Trenutni sistemi ishrane ne obezbeđuju održivo zdravu ishranu za sve, a novi alternativni proteini – kao što je meso uzgojeno u laboratoriji, hrana bogata proteinima stvorena od mikroorganizama i hrana na biljnoj bazi koja imitira ukus i teksturu mesa – mogu biti deo širi napor da se poboljšaju sistemi ishrane, prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija čiji su koautori istraživači iz Kornela.
„Trenutni ekološki, zdravstveni i socijalni troškovi globalnog stočarskog sistema su značajni, ali postoji prostor za sprovođenje intervencija koje mogu zaštititi i ekonomske i ekološke ciljeve“, rekao je Mario Herrero, profesor na Odseku za globalni razvoj i direktor Sistema hrane i Program Global Change na Fakultetu za poljoprivredu i životne nauke, koji je koautor izveštaja. „Nove alternative hrani životinjskog porekla mogu potencijalno igrati važnu ulogu u promeni naših sistema ishrane na načine koji su održiviji, zdraviji i manje štetni za životinje, ljude i planetu.
Izveštaj Frontiers, koji je 8. decembra objavio Program UN za životnu sredinu, takođe je koautor Danijel Mejson-D’Kroz, viši naučni saradnik u Odeljenju za globalni razvoj i saradnik Kornel Atkinson. Herrero je takođe stipendista Kornela Atkinsona i porodični istraživač Nensi i Pitera Majniga u naukama o životu.
Potrošnja mesa po glavi stanovnika je osam puta veća u Evropi i Severnoj Americi nego u Aziji i Africi. I iako sve veći broj ljudi u zemljama sa visokim dohotkom smanjuje ili eliminiše hranu životinjskog porekla, zbog rasta populacije i rasta prihoda u zemljama u razvoju, predviđa se da će se globalna potrošnja mesa povećati za oko 50% do 2050. godine, navodi se u izveštaju.
Stočarstvo je važan izvor zapošljavanja i ishrane ljudi, posebno za ljude koji se suočavaju sa nesigurnošću hrane. Stoka može da jede biljne proteine koji su neupotrebljivi za ljude i da te proteine pretvaraju u izvore hrane visoke vrednosti. Korišćenje životinjskog đubriva od strane farmera takođe smanjuje potrebu za hemijskim đubrivima na obradivim površinama.
Međutim, stočarska proizvodnja je značajan doprinos globalnoj emisiji gasova staklene bašte (14,5%–20% ukupnih emisija), krčenju šuma, gubitku biodiverziteta i zagađenju zemljišta i vode. Prekomerna konzumacija crvenog i prerađenog mesa takođe povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, bolesti srca i određenih karcinoma. Dalje, industrijska stočarska proizvodnja je povezana sa povećanim rizikom od zoonoza i rastućom rezistencijom na antibiotike.
Novi izveštaj UN bavi se proizvodnim procesima i izazovima, prihvatanjem proizvoda od strane potrošača i tržišta, kao i ekološkim, zdravstvenim, socioekonomskim i dobrobiti životinja takvih alternativa, u poređenju sa konvencionalnim proizvodima na bazi životinja.
Izveštaj opisuje tri glavne kategorije novih alternativa za meso: biljnu hranu koja replicira senzorne elemente mesa, kao što su Beiond Meat i Impossible Burgers; kultivisano meso, takođe poznato kao meso uzgojeno u laboratoriji ili ćelijska poljoprivreda, koje se proizvodi ekstrahovanjem ćelija iz žive životinje, a zatim ih uzgajanjem u bioreaktorima za stvaranje mišića, masti i drugih tipova ćelija; i fermentisani proizvodi koji koriste mikroorganizme poput gljivica i bakterija za pravljenje hrane bogate proteinima.
Politički, globalni odgovor na alternativno meso je generalno pozitivan, navodi se u izveštaju. Vlade uključujući Australiju, Brazil, Kinu, Dansku, EU, Indiju, Izrael, Holandiju i Sjedinjene Države su ili investirale u istraživanje takvih novih alternativa konvencionalnom stočarstvu, ili su omogućile oslobađanje od poreza ili subvencije proizvođačima. Međutim, lobističke grupe za konvencionalnu hranu životinjskog porekla pokušale su da spreče da se alternativa na biljnoj bazi označi kao „meso“ ili „mleko“, a Italija je ove godine odobrila zakon o zabrani proizvodnje i komercijalizacije uzgojenog mesa.
Vlade mogu podržati nove alternative za meso tako što će: podržavati istraživanje otvorenog koda; obezbeđivanje da su regulatorna odobrenja transparentna i pojednostavljena; usvajanje politika koje su zasnovane na dokazima; i „smanjenje ili preraspodela subvencija koje su trenutno na snazi za industrijsku poljoprivredu životinja kako bi se osiguralo da cene hrane odražavaju stvarne troškove“, zaključuje se u izveštaju.
„Da bismo ovi nalazi pretočili u promjenu politike koja se može primijeniti, od ključne je važnosti da u potpunosti uzmemo u obzir analize koristi i troškova i uzmemo u obzir političku dinamiku i podsticaje unutar prehrambenog sistema“, rekao je Mason-D’Croz. „Globalno, više od 2 milijarde ljudi pati od nesigurnosti hrane, a značajan broj siromašnih u svetu su farmeri, tako da promene u načinu na koji proizvodimo, distribuiramo i konzumiramo hranu životinjskog porekla moraju biti usmerene na načine koji olakšavaju, a ne pogoršavaju, nesigurnost hrane i nejednakost“.
