Mnogi ljudi doživljavaju proces traženja i odgovaranja na nagrade, a ovaj bihevioralni mehanizam duboko je ukorenjen u našem biološkom sistemu. Kada smo gladni, mozak interpretira hranu kao nagradu, dok je voda nagrada kada smo žedni. Međutim, supstance koje izazivaju zavisnost, kao što su alkohol i droge, mogu poremetiti ovaj prirodni sistem nagrađivanja, preplavljujući mozak i rezultirajući snažnom žudnjom i smanjenom kontrolom impulsa.
Sveprisutna zabluda da je zavisnost rezultat niske snage volje postala je manje relevantna u svetlu eksplozije znanja i tehnologije u oblasti molekularne genetike tokom protekle decenije. Postoji sveopšti konsenzus među naučnicima i zdravstvenim radnicima da zavisnost ima snažnu neurobiološku i genetsku osnovu.
Dr. Karla Kaun, vanredni profesor neuronauke na Univerzitetu Braun, predvodi tim istraživača koji kombinuje neuronauku i genetiku kako bi razumeo kako alkohol i droge utiču na mozak na molekularnom nivou. Ovo je postalo moguće zbog poboljšanog razumevanja dinamičke regulacije gena u mozgu.
Svaka ćelija u mozgu sadrži genetski kod uskladišten u dugim lancima DNK. Da bi se taj DNK smestio u ćeliju, mora biti čvrsto upakovan oko histona, proteina poput kalemova. Aktivni geni smeštaju se u oblastima gde je DNK odmotana, a ove promene u aktivnosti gena mogu varirati od pojedinačne neuronske veze do ponašanja.
Alkohol i droge mogu direktno uticati na ove promene u aktivnosti gena. Nedavna istraživanja na životinjskim modelima ukazuju na to da supstance koje izazivaju zavisnost, poput alkohola, direktno utiču na promene u ekspresiji gena u delovima mozga odgovornim za pamćenje i nagrađivanje.
Promene u ekspresiji gena usled konzumacije alkohola i droga mogu se odvijati na različite načine. Ove supstance mogu uticati na proteine koji se vezuju za DNK, modifikujući kako se geni uključuju ili isključuju. Takođe, mogu promeniti proces čitanja DNK i prevođenje u proteine, što dalje dovodi do promena u funkcionisanju ćelija.
Istraživanja su pokazala da postoji direktan odnos između konzumacije alkohola i promena u ekspresiji gena kod miševa. Acetat, nusprodukt alkohola, može preći krvno-moždanu barijeru i uticati na pakovanje DNK u ćelijama mozga, što pokreće lanac promena u ekspresiji gena.
Genetska koreografija u mozgu sugeriše da, iako geni određuju razvoj mozga, dinamika uključivanja i isključivanja gena prilagođava se svakodnevnim potrebama. Ova saznanja otvaraju nove perspektive u pristupu lečenju zavisnosti.
Pored supstanci koje izazivaju zavisnost, ishrana, meditacija i vežba takođe pokazuju uticaj na ekspresiju gena u mozgu. Ovo ukazuje na kompleksnost faktora koji oblikuju biologiju mozga i pruža nove mogućnosti za tretmane i promociju zdravog života.
Napredak u istraživanju omogućava razvoj terapeutskih pristupa usmerenih na promene u ekspresiji gena. Lekovi, terapije zasnovane na mRNA i promene životnog stila sve više postaju potencijalne opcije za modifikaciju genetskog koda i lečenje zavisnosti.
Ova saznanja takođe ukazuju na to da promene u ekspresiji gena nisu trajne i da se mogu modifikovati lekovima ili promenom životnih navika. Ovaj holistički pristup obećava novu eru u razumevanju i lečenju zavisnosti, pružajući nadu za osobe koje se bore sa ovim izazovima.
