Analiza genetske aktivnosti moždanih ćelija kod osoba koje su umrle od Alchajmerove bolesti otkrila je da stanje napreduje u dve faze; sporo povećanje upale, praćeno bržom degeneracijom.
Važno je da je prva od ovih faza ograničena u svom obimu i dešava se pre nego što se pojave simptomi kao što je gubitak pamćenja, što ukazuje da bi se prilike za dijagnozu i lečenje mogle pojaviti u ranijoj fazi nego što je to trenutno.
Druga faza dovodi do izraženijeg stepena destrukcije, karakterišući ozloglašenu akumulaciju proteinskih plakova i zapleta koji se poklapaju sa teškim oštećenjem neurona što dovodi do gubitka kognitivne funkcije.
Istraživači, predvođeni timovima sa Univerziteta u Vašingtonu i Allen instituta za nauku o mozgu, profilirali su genetsku aktivnost pojedinačnih ćelija u području mozga poznatom kao srednji temporalni girus, gdje su ključne funkcije pamćenja, jezika i vida..
„Ovaj pristup pruža sveobuhvatno razumevanje specifičnih, visoko granularnih tipova ćelija pogođenih tokom bolesti, gde se te zahvaćene ćelije nalaze u mikroarhitekturi tkiva i kada su pogođene kako bolest napreduje“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Tim je analizirao mozgove 84 osobe koje su umrle od Alchajmerove bolesti i koje su imale prosečnu starost od 88 godina. Ova očitavanja i merenja su zatim upoređena sa mozgovima donatora bez Alchajmerove bolesti da bi se identifikovale kritične razlike.
Pored nalaza različitih patoloških faza, istraživači su otkrili specifična oštećenja kognitivno-ključnog inhibitornog neurona u prvoj fazi. Ovo može biti način na koji se u početku pokreću problemi u neuronskim kolima, sugeriše tim.
U prošlosti su ekscitatorni neuroni – oni koji aktiviraju druge neurone – bili povezani sa Alchajmerovom bolešću. Inhibicijski neuroni su oni koji deaktiviraju ili smiruju neurone, tako da je veza sa Alchajmerom ovde nova i zanimljiva.
Nalazi daju važan doprinos sveobuhvatnoj i javno dostupnoj mapi štete koju Alchajmerova bolest nanosi mozgu poznatoj kao Atlas moždanih ćelija za Alchajmerovu bolest u Sijetlu (SEA-AD). Nadamo se da ćemo detaljnijim praćenjem ovog puta uništenja neurona bolje razumeti kako Alchajmerova bolest uzima maha – šta je zaustavlja i šta omogućava da se desi.
Kako naša naučna tehnologija postaje sve naprednija i sposobnija, učimo više o složenosti Alchajmerove bolesti – bilo da se radi o okidačima na drugim mestima u telu, vezama sa drugim bolestima ili skrivenoj početnoj fazi koju ranije nismo otkrili.
„Rezultati fundamentalno menjaju razumevanje naučnika o tome kako Alchajmerova bolest šteti mozgu i usmeravaće razvoj novih tretmana za ovaj razorni poremećaj“, kaže Richard Hodes, direktor Nacionalnog instituta za starenje NIH-a, koji nije bio direktno uključen u studija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Neuroscience.
