Potraga za lekom za Alchajmerovu bolest postaje sve intenzivnija i kontroverznija, s nekoliko ključnih incidenata koji su oblikovali trenutno razumevanje i istraživanje ove složene bolesti. U julu 2022, Science je izvestio da je ključni istraživački rad iz 2006. godine, objavljen u Nature, koji je identificirao beta-amiloid kao uzrok Alchajmerove bolesti, možda bio zasnovan na izmišljenim podacima. Ova vest dolazi u svetlu odluke američke Uprave za hranu i lekove (FDA) da odobri adukanumab, lek koji cilja beta-amiloid, iako su podaci o njegovoj efikasnosti bili nedosledni i spornog karaktera.
Dok je mišljenje o adukanumabu podeljeno među lekarima, mnogi se pitaju zašto potraga za učinkovitom terapijom za Alchajmerovu bolest ostaje toliko izazovna. Trenutni fokus na beta-amiloid, iako ključan u prethodnim istraživanjima, možda je ograničen, jer se istraživači sada okreću novim pristupima za razumevanje bolesti.
Profesor Donald Viver sa Instituta za mozak Krembil, Univerzitetska zdravstvena mreža u Torontu, iznosi novu teoriju: Alchajmerova bolest možda nije prvenstveno bolest mozga, već poremećaj imunog sistema u mozgu. Prema ovoj teoriji, beta-amiloid je normalan deo imunološkog odgovora mozga na traumu ili bakterijsku infekciju. Međutim, zbog sličnosti između bakterijskih i moždanih ćelijskih membrana, beta-amiloid može greškom napasti moždane ćelije, što dovodi do progresivnog gubitka funkcije i demencije.
Ovaj model sugeriše da Alchajmerova bolest može biti autoimuna bolest, gde imuni sistem greškom napada same moždane ćelije. Dok standardni lekovi za autoimune bolesti možda neće biti efikasni protiv Alchajmerove, Viver i njegov tim veruju da bi se nova istraživanja usmerena na regulaciju imunološkog sistema u mozgu mogla pokazati korisnim.
Pored autoimunog modela, postoje i druge teorije o uzrocima Alchajmerove bolesti. Neki istraživači smatraju da bi mogla biti povezana sa mitohondrijama – ćelijskim strukturama koje proizvode energiju. Drugi naglašavaju moguću ulogu bakterijskih infekcija ili abnormalnog rukovanja metalima kao što su cink, bakar i gvožđe u mozgu.
S obzirom na globalnu krizu koju Alchajmerova bolest predstavlja, sa više od 50 miliona obolelih širom sveta i novim slučajevima svakih tri sekunde, potrebna su inovativna istraživanja i sveža uputstva. Novo razumevanje bolesti i razvoj efikasnijih tretmana su od ključne važnosti za poboljšanje života ljudi sa demencijom i za smanjenje opterećenja na zdravstveni sistem.
Donald Viver i njegov tim se nadaju da će njihova istraživanja otvoriti nove pravce u lečenju i razumevanju Alchajmerove bolesti, pružajući nadu za budućnost.
