Demencija sa Levijevim telima je vrsta demencije koja je slična i Alchajmerovoj i Parkinsonovoj bolesti, ali nedostaju studije o dugotrajnim tretmanima. Nova studija Karolinska instituta u Švedskoj, objavljena u časopisu Alchajmerova bolest i demencija, naglašava potencijalne kognitivne prednosti lečenja inhibitorima holinesteraze.
Bolest Levijevog tela, koja uključuje demenciju sa Levijevim telima (DLB) i Parkinsonovu bolest sa i bez demencije, drugi je najčešći neurodegenerativni poremećaj, posle Alchajmerove bolesti. DLB čini oko 10-15% slučajeva demencije i karakterišu ga promene u snu, ponašanju, spoznaji, kretanju i regulaciji automatskih telesnih funkcija.
„Trenutno ne postoje odobreni tretmani za DLB, tako da lekari često koriste lekove za Alchajmerovu bolest, kao što su inhibitori holinesteraze i memantin, za ublažavanje simptoma“, kaže Hong Ksu, docent na Odeljenju za neurobiologiju, nauke o nezi i društvo, Karolinska institut i prvi autor rada. „Međutim, efikasnost ovih tretmana ostaje neizvesna zbog nedoslednih rezultata ispitivanja i ograničenih dugoročnih podataka.“
U trenutnoj studiji, istraživači su ispitali dugoročne efekte inhibitora holinesteraze (ChEI) i memantina u poređenju sa bez lečenja do deset godina kod 1.095 pacijenata sa DLB. Otkrili su da CEI mogu usporiti kognitivni pad tokom pet godina u poređenju sa memantinom ili bez lečenja. CEI su takođe bili povezani sa smanjenim rizikom od smrti u prvoj godini nakon dijagnoze.
„Naši rezultati ističu potencijalne prednosti ChEI za pacijente sa DLB i podržavaju ažuriranje smernica za lečenje“, kaže Marija Eriksdoter, profesorka na Odeljenju za neurobiologiju, nauke o nezi i društvo, Karolinska institut i poslednji autor rada.
Zbog posmatračke prirode studije, ne mogu se izvući zaključci o uzročnosti. Istraživači nisu imali podatke o životnim navikama pacijenata, slabosti, krvnom pritisku i kopatologiji Alchajmerove bolesti, što je možda uticalo na nalaze. Još jedno ograničenje studije je da je i dalje teško tačno dijagnostikovati DLB.
