Plućna hipertenzija je veoma ozbiljna bolest koja dovodi do srčane insuficijencije i smrti kod mnogih pacijenata. Tragajući za novim opcijama lečenja, tim na čelu sa profesorkom Danijelom Venzel i dr Aleksandrom Zajdingerom sa Odeljenja za sistemsku fiziologiju Univerziteta Rur u Bohumu, Nemačka, testirao je biljnu supstancu FR900359 — koju istraživači nazivaju FR.
Razlikuje se od ranije korišćenih aktivnih supstanci po tome što cilja na drugu tačku u signalnom putu koji vodi do plućne hipertenzije. Kao rezultat, on istovremeno inhibira brojne faktore koji dovode do vazokonstrikcije u plućima.
„U našim eksperimentima, FR je brzo i efikasno opustio krvne sudove i proizveo dobar terapeutski efekat“, kako je Seidinger, prvi autor studije, izložio nalaze. Rezultati su objavljeni u časopisu EMBO Molecular Medicine 8. jula 2024.
Krvni pritisak u plućima je obično mnogo niži nego u ostatku tela. Plućna hipertenzija nastaje kada se krvni sudovi u plućima skupljaju i sloj glatkih mišića koji okružuje ove sudove zadeblja. Bolest stavlja stalni stres na desno srce, jer mu je potrebno znatno više snage da pumpa krv kroz pluća.
Kao rezultat, srce se uvećava i na kraju može otkazati zbog preopterećenja. „Uzroci plućne hipertenzije su često nejasni“, ističe Sajdinger.
U okviru svoje doktorske teze, fokusirao se na pronalaženje novih mogućnosti lečenja ove teške bolesti. Trenutni lekovi se zasnivaju na blokiranju pojedinačnih receptora ili signalnih puteva koji prenose signal za sužavanje plućnih sudova.
„Međutim, postoji mnogo ovih takozvanih vazokonstriktora“, kaže Seidinger. „I svaki ima svoj receptor. Jedna blokada stoga nije baš efikasna.“
Gk proteini su obećavajuća meta
Istraživači su izabrali drugačiji pristup: umesto da cilja predajnik signala, on interveniše u kasnijoj fazi u prenosu signala. „Unutar ćelija postoji samo nekoliko puteva kroz koje se prenosi signal za vazokonstrikciju“, objašnjava Seidinger. „Takozvani Gk proteini su uključeni u mnoge od ovih puteva. To ih čini dobrom metom za intervenciju.“
Prethodne studije su pokazale da supstanca FR iz biljke Ardisia crenata, koja je uobičajena sobna biljka, utiče na Gk proteine. Istraživači su se stoga nadali da će koristiti FR da podjednako inhibiraju mnoge različite vazokonstriktore. Prvo su testirali supstancu na izolovanim plućnim sudovima miševa i pokazali njenu efikasnost.
„FR je brzo rezultirao značajnom vaskularnom relaksacijom“, ističe Seidinger. Kasniji testovi na tkivima od svinja i ljudi su potvrdili ovaj efekat. U eksperimentima na miševima koji pate od plućne hipertenzije, istraživači su na kraju pokazali da je tretman sa FR ublažio simptome i značajno poboljšao zdravstveno stanje životinja.
„Debljina mišićnog sloja oko plućnih sudova se smanjila – ili se uopšte nije ni povećala“, kaže Seidinger.
Istraživači su primetili samo manje neželjene efekte: krvni pritisak je blago opao u celom telu. U stvari, ovo bi moglo biti korisno u lečenju plućne hipertenzije.
„FR bi stoga mogao biti obećavajući kandidat za lek za lečenje bolesti“, zaključuje Seidinger. „Međutim, biće potrebno mnogo godina intenzivnog istraživanja pre nego što se može koristiti u kliničkoj praksi.“
