Broj pokušaja samoubistva raste alarmantnom brzinom: u 59 zemalja sa niskim i srednjim prihodima, 1 od 6 mladih ljudi pokušao je samoubistvo, prema studijama. Ovaj zabrinjavajući razvoj događaja zahteva jače preventivne napore, što je takođe u centru novog međunarodnog istraživačkog projekta.
Istraživači iz Norveške i Danske koristili su veštačku inteligenciju u obliku mašinskog učenja da mapiraju faktore koji su posebno povezani sa pokušajima samoubistva mladih ljudi. Podaci o 173.664 norveških tinejdžera uzrasta od 13 do 18 godina uključeni su u studiju, koja je objavljena u časopisu za mlade i adolescenciju. Među mladima je 4,65% pokušalo samoubistvo u poslednjih 12 meseci.
„Od ključnog je značaja identifikovati životne okolnosti koje povećavaju rizik od samoubistva među mladima. Nažalost, sadašnje metode za procenu faktora rizika su skoro beskorisne – stoga vlasti ne mogu da identifikuju ljude koji su u opasnosti“, ističe Milan Obaidi, vanr. na Odseku za psihologiju Univerziteta u Kopenhagenu, koji je jedan od istraživača projekta.
„Nedavna samopovređivanje je najvažniji pokazatelj rizika od pokušaja samoubistva. Pored toga, pronašli smo još pet faktora rizika: problemi sa internalizacijom kao što su anksioznost i depresija, problemi sa spavanjem, poremećaji u ishrani, pesimizam u pogledu budućih izgleda i viktimizacija“, kaže Obaidi .
Bilo je prethodnih pokušaja da se koristi mašinsko učenje za lokalizaciju rizika od samoubistva, ali su oni imali značajne nedostatke.
„Između ostalog, zanemarena je interakcija zaštitnih faktora i faktora rizika. A prethodne studije su zanemarile da uključe utvrđene teorije o samoubilačkom ponašanju i umesto toga koristile su čisto algoritamsku procenu rizika“, objašnjava Obaidi.
Model mašinskog učenja istraživača je najtačniji te vrste do sada. Drugim rečima, njihov model može bolje od bilo koga drugog da identifikuje koji su mladi ljudi u opasnosti.
„Naš model pokazuje da rizik mladih od pokušaja samoubistva nije samo zbir različitih društvenih, ekonomskih i psiholoških pritisaka. Umesto toga, možemo videti da su intra- i interpersonalni procesi ključni za rizik od samoubistva“, kaže Obaidi. „To uključuje nedostatak optimizma u pogledu obrazovanja i karijere, sukobe sa bliskim vezama i viktimizirajuća iskustva.
Zaustavljanje alarmantnog porasta pokušaja samoubistva među mladima zahteva holističkiji pristup problemu, naglašava Obaidi.
„Morate ispitati i rizike i zaštitne faktore u mnogim individualnim, psihološkim sociološkim i ekološkim domenima“, navodi on.