Antimikrobna rezistencija (AMR) mogla bi odneti čak 40 miliona života do 2050. godine ako se ne kontroliše, upozorila je bivša britanska ministarka zdravlja i specijalna izaslanica za AMR, Sally Davies, u intervjuu za Observer u nedelju.
AMR nastaje kada bakterije, virusi i drugi mikroorganizmi postanu otporniji od lekova koji se koriste za njihovo lečenje, stvarajući tako tzv. „superbugove.“ Kao rezultat toga, ciljani infektivni procesi postaju teški ili nemogući za lečenje.
Davies je AMR opisala kao rastuću „antibiotsku hitnu situaciju“ koja preti uobičajenim medicinskim postupcima poput hirurgije i porođaja, naglašavajući potencijalne opasne posledice po život.
AMR je odgovoran za oko milion smrti godišnje, a ovaj broj bi mogao da se udvostruči do 2050. godine, prema rečima Davies. Starija populacija je posebno ranjiva, s povećanjem stope smrtnosti za 80% među osobama starijim od 70 godina od 1990. godine, dodala je ona.
Uprkos naporima da se ograniči prepisivanje antibiotika i njihova zloupotreba, oko 70% svih postojećih antibiotika koristi se u stočarskoj industriji širom sveta, stvarajući rezervoare otpornosti bakterija.
„Mi u suštini bacamo antibiotike na krave, koke i ovce kao jeftinu alternativu za davanje promotora rasta ili profilaktičkih tretmana da bismo sprečili širenje bolesti,“ izjavila je Davies. „Ako imate intenzivnu poljoprivredu koja koristi puno antibiotika ili bolnicu sa lošim kanalizacionim sistemom, otporne bakterije mogu ući u vodene tokove.“
Bakterije se brzo razvijaju, množeći se svakih 20 minuta, a mogu putovati putem vetrova i kiše, što dodatno otežava suzbijanje. „Takođe, puno mutiraju, a ako to rade u prisustvu antibiotika i ta mutacija ih štiti, ove sojeve će se množiti,“ objasnila je Davies.
„Ovo je razlog zašto je problem postao smrtonosan,“ naglasila je ona, ističući da su za rešavanje opasnih karakteristika AMR-a potrebni kako pažljivo korišćenje postojećih antibiotika, tako i razvoj novih.
Međutim, razvoj novih antibiotika nije finansijski atraktivan za farmaceutske kompanije, objasnila je Davies, napominjući da su lekovi za visok krvni pritisak ili rak, koji se uzimaju svakodnevno ili tokom dužeg vremenskog perioda, daleko profitabilniji.
Penicilin, otkriven krajem 1920-ih, dramatično je produžio ljudski životni vek za 30 godina, boreći se protiv većine bakterijskih infekcija, ali sav taj napredak sada bi mogao biti u opasnosti.
Infekcije koje izaziva antibiotik-otpornost mogle bi oduzeti živote više od 39 miliona ljudi širom sveta u narednih 25 godina, a dodatnih 169 miliona biće pogođeno srodnim uzrocima, prema studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Lancet u septembru. Nemački lekari takođe upozoravaju da svet rizikuje povratak u pre-penicilinsku eru, izveštava Bild u oktobru.
Medicinska industrija sporo razvija nove antibiotike jer je istraživanje dugotrajno i skupo, dok su profiti premali, smatra profesor Ivon Mast, mikrobiolog i istraživač na Leibniz institutu u Braunschweigu. Od 2017. godine, samo 13 novih lekova je odobreno, ali samo dva predstavljaju novu hemijsku klasu i mogu se smatrati inovativnim, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
