Intervalni rak dojke je onaj koji se pojavljuje između dva pregleda programa skrininga. Odnosno, dijagnostikuje se nakon testa čiji je rezultat bio negativan i pre sledeće procene. Iz očiglednih razloga, to je vrlo pouzdan pokazatelj efikasnosti programa ranog otkrivanja ove bolesti: ako je broj karcinoma koji se javlja nakon skrininga visok, to je znak da program ne funkcioniše.
Nasuprot tome, ako je broj tumora dijagnostikovan nakon skrininga mali, to ukazuje da program ispunjava svoju funkciju: da otkrije ovu bolest u ranoj fazi.
Kliničko ispitivanje koje su objavili Univerzitet u Kordobi, Institut za biomedicinska istraživanja Maimonides (IMIBIC) i bolnica Reina Sofija u Kordobi otkrilo je efikasnost „tomosinteze“ dojke u smanjenju za skoro polovinu incidencije ove vrste raka koja se javlja između dva kruga skrininga, što ukazuje na preporučljivost uključivanja ovog testa na standardizovan način u programe ranog otkrivanja raka dojke.
To je metoda skrininga koja je komplementarna tradicionalnoj mamografiji, ili „2D mamografiji“, koja, kao i ova druga, koristi rendgenske zrake. Razlika je u tome što tomosinteza izbegava preklapanje struktura i omogućava da se lezije bolje vide kada se ponovo kreira volumetrijska slika, tako da je poznata i kao „3D mamografija“.
„Uprkos činjenici da je ova tehnika postala široko rasprostranjena u dijagnostičkim jedinicama, još uvek nije toliko standardizovana u programima skrininga“, kaže Marina Alvarez, šef radiodijagnostičke jedinice u bolnici Reina Sofija, jedan od autora studije i nacionalni istaknuta ličnost koja se zalaže za ranu dijagnozu raka dojke.
Studija je dve godine radila sa skriningom stanovništva koji je sprovela Junta de Andaluzija (regionalna vlada). Skoro 24.000 žena je pregledano samo 2D mamografima, dok je druga grupa od 16.000 takođe procenjena tomosintezom dojke.
Prema rezultatima rada, u prvoj grupi intervalna stopa raka iznosila je 1,8 na hiljadu ljudi, dok je u drugoj 0,93. Drugim rečima, verovatnoća dijagnoze intervalnog karcinoma bila je 49% manja kod žena koje su takođe bile pregledane ‘3D mamografom’.
Kako je objasnila glavni autor studije Kristina Pulido, uticaj tomosinteze na stopu intervalnog karcinoma je još očigledniji kod žena sa gustim grudima, što je „posebno relevantna činjenica” uzimajući u obzir da „kod ovog tipa grudi, sa većim udelom tkiva žlezde, komplikovanije je istražiti i proceniti postojanje lezija.
Rezultati rada pokazuju i da su intervalni karcinomi otkriveni kod žena koje su podvrgnute skriningu tomosintezom manji od onih otkrivenih kod žena pregledanih digitalnom mamografijom, što je pozitivno s obzirom na to da je veličina tumora usko povezana sa prognozom. Ovo može biti zbog većeg dijagnostičkog kapaciteta same metode. Ako ova tehnika omogućava preciznije otkrivanje lezija, to znači da su tumori koji su ostali neprimećeni manji.
Rad, ukratko, naglašava poželjnost uključivanja ovog testa na sistematski način u populacione programe za rano otkrivanje raka dojke, napredak ka kome se već preduzimaju značajni koraci. „Mnogi radiolozi su već obučeni za ovu tehniku. Andaluzija je upravo obnovila značajan broj mamografija sa tomosintezom, a ova vrsta testiranja se već preporučuje za skrining“, objašnjava dr Alvarez.
Na ovaj način bi moglo dodatno da poboljša dijagnozu bolesti koja, prema Španskom društvu za medicinsku onkologiju, čini 28,9% ukupnih karcinoma kod žena i vodeći je uzrok smrti od raka u ovoj populaciji. Uprkos tome, preživljavanje i prognoza su se eksponencijalno poboljšali zahvaljujući napretku medicine. Sve ukazuje da će nauka nastaviti da napreduje u borbi protiv ove bolesti u godinama koje dolaze.
Rad je objavljen u časopisu Evropska radiologija.
