Degenerativna bolest zglobova osteoartritis pogađa 15% globalne populacije starije od 30 godina, tako da bi do 2050. to moglo biti skoro milijardu ljudi, kažu istraživači.
Duži život i gojaznost su glavni faktori.
„Sa ključnim pokretačima dužeg života ljudi i rastućom svetskom populacijom, moramo da predvidimo stres na zdravstvene sisteme u većini zemalja“, rekao je autor studije Džejmi Štajnmetz, vodeći naučnik na Institutu za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) u Sijetlu.
„Trenutno ne postoji efikasan lek za osteoartritis, tako da je ključno da se fokusiramo na strategije prevencije, rane intervencije i da skupe, delotvorne tretmane poput zamene zglobova učinimo pristupačnijim u zemljama sa niskim i srednjim prihodima“, rekla je ona u saopštenje instituta.
Istraživanje je bilo deo Globalne studije o opterećenju bolesti 2021. i koristilo je 30 godina podataka o osteoartritisu, od 1990. do 2020. godine, u više od 200 zemalja.
Studija je otkrila da su se broj slučajeva brzo povećao u poslednje tri decenije zbog starenja, rasta populacije i gojaznosti.
Dok je oko 256 miliona ljudi imalo osteoartritis 1990. godine, taj broj je skočio na 595 miliona ljudi u 2020. godini, što je povećanje od 132%.
Studija je otkrila da je gojaznost odgovorna za oko 20% invaliditeta osteoartritisa u 2020.
Za ljude od 70 i više godina, osteoartritis je rangiran na sedmom mestu u uzrocima za godine života sa invaliditetom.
Očekuje se da će se stanje do 2050. godine povećati za 74,9% u kolenima, 48,65% u šakama, 78,6% u kukovima i 95,1% u ostalim zglobovima, uključujući laktove i rame.
Osteoartritis utiče na žene više nego na muškarce, a očekuje se da će to i dalje biti istina.
U 2020. godini, 61% slučajeva osteoartritisa bilo je kod žena u poređenju sa 39% kod muškaraca.
„Razlozi rodnih razlika u učestalosti osteoartritisa se istražuju, ali istraživači veruju da genetika, hormonski faktori i anatomske razlike igraju važnu ulogu“, rekao je stariji autor dr Jacek Kopek, profesor na Školi za stanovništvo i javno zdravlje Univerziteta u Britanska Kolumbija.
Uloga gojaznosti se povećala tokom perioda istraživanja. Godine 1990. gojaznost je bila povezana sa 16% invaliditeta zbog osteoartritisa, a porasla je na 20% 2020.
Ako se gojaznost može efikasno rešiti u globalnoj populaciji, opterećenje osteoartritisa bi se smanjilo za oko 20%, kažu autori.
„Zdravstveni sistemi i vlade imaju priliku da se angažuju i učestvuju u identifikaciji ranjivih populacija, rešavanju pokretača gojaznosti i razvoju strategija upravljanja za sprečavanje ili usporavanje progresije osteoartritisa“, rekla je supervizor studije i koautor Liane Ong, voditelj istraživanja. naučnik na IHME.
„Uloga koju fizička neaktivnost igra u gojaznosti i bolovima povezanim sa osteoartritisom može imati suprotne i nenamerne negativne cikluse“, rekao je Ong u saopštenju. „Na primer, fizička aktivnost može sprečiti povrede ranije u životu i čak može biti od koristi za nekoga sa bolom u zglobovima. To je kontraintuitivno, ali bol u zglobovima ne znači da treba da ostanemo sedeći.“
Studija je objavljena 21. avgusta u časopisu The Lancet Rheumatology.
