Dokumentarni filmovi o divljim životinjama, poput nedavne BBC-jeve serije „Planet Earth III“, često ostavljaju gledaoce bez daha prizorima divljih životinja u njihovim prirodnim staništima. Međutim, malo ljudi zna da ovi filmovi često koriste dodate zvuke kako bi obogatili iskustvo gledanja. Foli umetnici (nazvani po umetniku zvučnih efekata Džeku Foliju), stručnjaci za proizvodnju zvuka, igraju ključnu ulogu u ovom procesu, pružajući autentične zvučne pejzaže koji prate ponašanje životinja na ekranu.
Dok se slike često snimaju na licu mesta, mnogi zvuci se dodaju tokom postprodukcije. Zvukovi poput koraka, žvakanja hrane ili disanja divljih životinja često se snimaju u zvučnim studijima daleko od lokacije snimanja. Ovi umetnici, poznati kao Foli umetnici, specijalizovani su za proizvodnju prilagođenih zvukova za filmske i televizijske produkcije.
Ova praksa je neizbežna posledica savremenih tehnika snimanja filmova o divljim životinjama. Snimatelji često koriste telefoto objektive koji omogućavaju snimanje sa velike udaljenosti, čime se minimizira uznemiravanje životinja. S druge strane, snimatelji zvuka ne mogu se približiti dovoljno da uhvate jasan zvuk bez ugrožavanja životinja ili njihovog prirodnog ponašanja.
Dokumentarni filmovi o divljim životinjama često zahtevaju velike ekipe na terenu. Snimanje zvuka na licu mesta često bi rezultiralo pozadinskim bukom koju stvaraju članovi ekipe ili automobili, pa se stoga često koristi Foli zvuk kako bi se postigla savršena zvučna kulisa.
Foli umetnici koriste različite tehnike kako bi stvorili autentične zvuke divljih životinja. Udaranje kokosovih ljuski o kamene ploče može simulirati zvuk konjskih kopita, dok se kamenje uz slamom prekriveno kadom koristi za reprodukciju zvuka slonova. Ovi umetnici često koriste svoju kreativnost i snalažljivost kako bi stvorili zvuke koji savršeno odgovaraju radnji na ekranu.
Foli proces uključuje odlučivanje koje akcije ili pokrete životinja treba zvučati, kao i određivanje specifičnosti tih zvukova. Odluke se često donose u saradnji sa širom produkcijom, uključujući i reditelje emisija. Foli umetnici koriste različite objekte, poput kožnih rukavica ili VHS traka, kako bi stvorili zvukove koji prate ponašanje životinja na ekranu.
Iako ova praksa doprinosi kreativnosti u filmskoj industriji, postavlja i pitanja o uticaju zvuka na percepciju divljih vrsta. Zvukovi često oblikuju emocionalnu interpretaciju gledaoca, a kritičari upozoravaju da ova praksa može uticati na podršku očuvanju određenih vrsta. Popularnost određenih životinja, koju često vode ovi dokumentarni filmovi, može imati stvarne posledice na napore za očuvanje.
Dok majstorski rad Foli umetnika treba ceniti zbog njihove domišljatosti i sposobnosti stvaranja magičnih efekata, gledaoci bi takođe trebalo da razvijaju kritički pristup onome što vide i čuju. Otkrivanje tajni zvukova divljih životinja može dodati novu dimenziju iskustvu gledanja i podstaći na razmišljanje o složenosti odnosa između ljudi i divljih vrsta.
