Tokom protekle tri decenije Ara Mirzaian je postavio proteze za sve, od paraolimpijca do dece sa skoliozom. Ali Msituni je bio pacijent kao niko drugi — novorođena žirafa.
Mladunče žirafe rođeno 1. februara u safari parku u zoološkom vrtu San Dijega u Eskondidu, severno od San Dijega, sa prednjim ekstremitetom koji se savija na pogrešan način. Osoblje zoološkog vrta se plašilo da bi mogla da umre ako odmah ne isprave stanje, što bi je moglo sprečiti da doji i šeta po staništu.
Ali nisu imali iskustva sa stavljanjem bebe žirafe u protezu. To se pokazalo posebno izazovnim s obzirom na to da je bila novorođenče visoko 178 centimetara i svakim danom je postajala sve viša. Zato su se obratili stručnjacima za ortotiku na klinici Hanger, gde je Mirzaian dobio svog prvog pacijenta sa životinjama.
„Bilo je prilično nadrealno kada sam prvi put čuo za to“, rekao je Mirzaian za Asošiejted pres ove nedelje tokom turneje kako bi upoznao Msitunija, koji je bez problema šetao pored ostalih žirafa. „Naravno, sve što sam uradio je bilo da sam otišao na internet i proučavao žirafe 24 sata dnevno, sve dok nismo izašli ovde.
Zoološki vrtovi se sve više obraćaju medicinskim radnicima koji leče ljude kako bi pronašli rešenja za bolesne životinje. Saradnja je bila posebno korisna u oblasti protetike i ortoze. Ranije ove godine, ZooTampa na Floridi se udružio sa sličnim stručnjacima kako bi uspešno zamenio kljun velike ptice kljun kljun obolele od raka 3D štampanom protezom.
Koristeći livene lajsne žirafinih nogu, naramenica od karbonskog grafita ima karakterističan uzorak iskrivljenih tačaka životinje koje odgovaraju njenom krznu. Na kraju, Msituni je bio potreban samo jedan nosač; a druga noga se ispravila pomoću proteza za medicinsku ocenu.
Tim Hangera u Kaliforniji imao je ortoze za bicikliste i kajakaša koji su osvojili medalje na Paraolimpijskim igrama 2016. u Brazilu i prilagodili protezu za maratonca sa multiplom sklerozom koji se takmičio na sedam kontinenata.
A 2006. godine, tim Hangera na Floridi napravio je protezu za dobrog delfina koji je izgubio rep nakon što se zapleo u užad iz zamke za rakove. Njihova priča inspirisala je film iz 2011. „Priča o delfinu“.
Ali ovo je bila definitivna kriva učenja za sve, uključujući i Meta Kinija, višeg veterinara u Savezu divljih životinja u zoološkom vrtu San Dijega, zaduženog za Msitunijev slučaj.
„Uobičajeno stavljamo gips, zavoje i slično. Ali nešto tako opsežno, poput ovog proteza koji je dobila, to je nešto za šta smo zaista morali da se obratimo našim ljudskim (medicinskim) kolegama“, rekao je Kini.
Msituni je patio od preopterećenja karpija — kostiju zgloba u prednjim udovima žirafa, koji su više nalik rukama. Kako je izvršila prekomernu kompenzaciju, drugi prednji ekstremitet je takođe počeo da se hiperekstenzira. Zglobovi njenih zadnjih nogu takođe su bili slabi, ali su mogli da se isprave specijalizovanim ekstenderima za kopita.
A s obzirom na to da je pri rođenju imala više od 55 kilograma, abnormalnost je već imala danak na njenim zglobovima i kostima.
Dok su se pravile prilagođene proteze, Kini je prvo kupio proteze za kolena posle operacije u Targetu koje je isekao i ponovo sašio, ali su oni stalno klizili. Zatim je Msituni nosila medicinske proteze za ljude koje su modifikovane za njene duge noge.
Da bi prilagođene proteze funkcionisale, trebale bi da imaju raspon pokreta, ali da budu izdržljive, tako da je Hanger radio sa kompanijom koja proizvodi proteze za konje.
Koristeći livene lajsne žirafinih nogu, bilo je potrebno osam dana da se naprave proteze od ugljeničnog grafita koje su imale poseban uzorak iskrivljenih tačaka životinje koje su odgovarale njenom krznu.
„Stavili smo šaru žirafe samo da bude zabavno“, rekao je Mirzaian. „Stalno ovo radimo sa decom. Oni mogu da izaberu super-heroje, ili svoj omiljeni tim, a mi to utisnemo na njihovo učvršćenje. Zašto to ne bismo uradili sa žirafom?“
Kada su je podvukli da stane po narudžbini, Mirzaian je bio toliko dirnut životinjskom lepotom da ju je zagrlio.
Osoblje zoološkog vrta se plašilo da bi Msituni mogla umreti ako odmah ne isprave stanje, što bi je moglo sprečiti da doji i šeta po staništu.
„Bilo je neverovatno videti tako veliko, lepo stvorenje kako leži ispred mene“, rekao je on.
Nakon 10 dana u prilagođenoj zagradi, problem je ispravljen.
Sve u svemu, bila je u aparatima 39 dana od dana rođenja. Sve vreme je ostala u bolnici za životinje. Nakon toga, polako je upoznata sa svojom mamom i ostalima u stadu. Njena mama je nikada nije uzela nazad, ali druga ženka žirafe ju je usvojila, da tako kažem, i ona sada trči kao i ostale žirafe.
Mirzaian se nada da će okačiti sliku bebe žirafe u njenu protezu sa uzorkom kako bi deca koju tretira bila inspirisana da nose svoju.
„Bilo je najlepše videti takvu životinju kako hoda u protezu“, rekao je on. „Dobar je osećaj znati da smo spasili život žirafi.“
