Knjige i filmovi budućnosti mogli bi da počnu da izgledaju gotovo istovetno, ako autori budu nepažljivo koristili veštačku inteligenciju (AI) kao pomoć u radu, upozorava se u studiji objavljenoj tokom vikenda.
„Naš cilj je bio da proučimo u kojoj meri generativna veštačka inteligencija može pomoći ljudima da budu kreativni“, rekao je za AFP koautor studije Anil Doši (Doshi) sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Studija objavljena u časopisu Sajens edvensiz (Science Advances) dolazi usred pojačanog straha oko uticaja rastućih alata veštačke inteligencije, koji mogu da transformišu jednostavne poruke u muziku ili neku drugu umetničku formu.
Za svoju studiju, Doši i njegov koautor Oliver Hauzer (Hauser) sa Univerziteta u Ekseteru regrutovali su oko 300 volontera kao „autore“.
Ti volonteri nisu bili profesionalni pisci i njihova kreativnost je merena psihološkim testom, u kojem se tražilo da smisle deset potpuno različitih reči.
Naučnici su ih zatim nasumično podelili u tri grupe, kako bi napisali priču od osam rečenica na jednu od tri teme: avantura na otvorenom moru, avantura u džungli ili avantura na drugoj planeti.
Učesnici su takođe nasumično raspoređeni u tri grupe koje su dobile različite nivoe pomoći od AI.
Prva grupa nije dobila nikakvu pomoć, druga je dobila ideju za priču od tri rečenice koristeći ChatGPT alat, a treća je dobila do pet ideja za priču generisanu veštačkom inteligencijom.
Nakon što su završili svoje priče, učesnici su morali da izmere kreativnost sopstvenog rada, koristeći nekoliko kriterijuma kao što su njihov potencijal ili zadovoljstvo koje su stekli čitanjem.
Autori studije su otkrili da je veštačka inteligencija u proseku poboljšala autorovu individualnu kreativnost do deset odsto i uživanje u priči za 22 odsto, posebno u elementima poput strukture priče ili obrta u njoj.
Ali na kolektivnom nivou, priče napisane korišćenjem veštačke inteligencije su sličnije jedna drugo,j u poređenju sa onima napisanim bez veštačke inteligencije, jer su autori postali previše „usidreni“ u predloženim idejama.
Za Došija, studija je takođe pokazala da postoji rizik da se ljudi previše oslanjaju na AI alate pre nego što razviju sopstveni talenat za pisanje ili muziku.
