Da li ste ikada shvatili rešenje za težak problem dok ste razmišljali o nečemu sasvim drugom? Kreativna misao je obeležje čovečanstva, ali je efemerna, gotovo paradoksalna sposobnost, koja neočekivano pogađa kada se ne traži.
I neurološki izvor kreativnosti — šta se dešava u našim mozgovima kada razmišljamo van okvira — je na sličan način neuhvatljiv.
Ali sada, istraživački tim predvođen istraživačem zdravlja Univerziteta Juta sa sedištem na Medicinskom koledžu Bejlor koristio je preciznu metodu snimanja mozga da otkrije kako različiti delovi mozga rade zajedno kako bi proizveli kreativnu misao.
Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Brain 18. juna.
Novi rezultati bi na kraju mogli da pomognu da se dovedu do intervencija koje podstiču kreativno razmišljanje ili pomažu ljudima koji imaju mentalne bolesti koje ometaju ove regione mozga.
Kreativnost i mozak
Proučavanje viših kognitivnih procesa kao što je kreativnost je izuzetno teško. „Za razliku od motoričke funkcije ili vida, oni ne zavise od jedne određene lokacije u mozgu“, kaže Ben Shofti, MD, Ph.D., docent neurohirurgije na Medicinskom fakultetu Spencer Fok Eccles i stariji autor rada. „Ne postoji korteks kreativnosti.“
Međutim, postoje dokazi da je kreativnost posebna funkcija mozga. Lokalizovana povreda mozga uzrokovana moždanim udarom može dovesti do promena u kreativnim sposobnostima – i pozitivnih i negativnih. To otkriće sugeriše da je moguće sužavanje neurološke osnove kreativnosti.
Shofti je sumnjao da se kreativna misao može snažno oslanjati na delove mozga koji se takođe aktiviraju tokom meditacije, sanjarenja i drugih interno fokusiranih tipova razmišljanja. Ova mreža moždanih ćelija je mreža podrazumevanog režima (DMN), tako nazvana jer je povezana sa „podrazumevanim“ obrascima mišljenja koji se dešavaju u odsustvu specifičnih mentalnih zadataka.
„Za razliku od većine funkcija koje imamo u mozgu, on nije usmeren ka cilju“, kaže Shofti. „To je mreža koja u osnovi funkcioniše sve vreme i održava naš spontani tok svesti.“
DMN je rasprostranjen po mnogim disperzovanim regionima mozga, što otežava praćenje njegove aktivnosti u realnom vremenu. Istraživači su morali da koriste napredni metod snimanja moždane aktivnosti da bi razumeli šta mreža radi iz trenutka u trenutak tokom kreativnog razmišljanja. U strategiji koja se najčešće koristi za određivanje lokacije napada kod pacijenata sa teškom epilepsijom, sićušne elektrode se implantiraju u mozak kako bi se precizno pratila električna aktivnost više regiona mozga.
Eksperimentalna metoda
Učesnici u studiji su već bili podvrgnuti ovakvoj vrsti praćenja napada, što je značilo da je istraživački tim takođe mogao da koristi elektrode za merenje moždane aktivnosti tokom kreativnog razmišljanja. Ovo je dalo mnogo detaljniju sliku neuronske osnove kreativnosti nego što su istraživači ranije uspeli da shvate.
„Mogli smo da vidimo šta se dešava u prvih nekoliko milisekundi pokušaja kreativnog razmišljanja“, kaže Šofti.
Istraživači su videli da je tokom zadatka kreativnog razmišljanja u kojem se od učesnika tražilo da navedu nove upotrebe za svakodnevnu stvar, kao što je stolica ili šolja, DMN prvi zasvetlio aktivnostima. Zatim je njegova aktivnost sinhronizovana sa drugim regionima u mozgu, uključujući i one uključene u složeno rešavanje problema i donošenje odluka. Shofti veruje da to znači da kreativne ideje potiču iz DMN-a pre nego što ih drugi regioni procene.
Štaviše, istraživači su uspeli da pokažu da su delovi mreže potrebni posebno za kreativno razmišljanje. Kada su istraživači koristili elektrode da privremeno priguše aktivnost određenih regiona DMN-a, ljudi su razmišljali o upotrebi predmeta koje su videli da su manje kreativni. Njihove druge moždane funkcije, poput lutanja uma, ostale su savršeno normalne.
Praktične implikacije
Eleonora Bartoli, dr, docent neurohirurgije na Medicinskom koledžu Bejlor i ko-prvi autor rada, objašnjava da ovaj rezultat pokazuje da kreativnost nije samo povezana sa mrežom već suštinski zavisi od nje.
„Prešli smo dalje od korelacionih dokaza koristeći direktnu stimulaciju mozga“, kaže ona. „Naši nalazi ističu uzročnu ulogu DMN-a u kreativnom razmišljanju.“
Aktivnost mreže je promenjena kod nekoliko poremećaja, kao što je ruminativna depresija, u kojoj je DMN aktivniji od normalnog, što je verovatno povezano sa povećanim zadržavanjem na negativnim interno usmerenim mislima. Shofti kaže da bolje razumevanje kako mreža normalno funkcioniše može dovesti do boljih tretmana za ljude sa takvim uslovima.
Karakterizirajući regione mozga uključene u kreativnu misao, Shofti se nada da će na kraju inspirisati intervencije koje mogu pomoći u pokretanju kreativnosti. Šofti kaže: „Na kraju, cilj bi bio da razumemo šta se dešava sa mrežom na takav način da je možemo potencijalno usmeriti ka tome da bude kreativnija.“
