Da li ste se osećali uzdignutim kroz jednostavan osmeh, pomoć oko zadatka ili pozitivnu razmenu sa nekim — čak i sa strancem? Ljubaznost deluje u oba smera. Nova studija koju je sprovela istraživačica BIU Julianne Holt-Lunstad objavljena u Socijalnoj psihijatriji i psihijatrijskoj epidemiologiji otkriva da pružanje jednog čina ljubaznosti svake sedmice smanjuje usamljenost, društvenu izolaciju i društvenu anksioznost i promovira odnose u susjedstvu.
„Mislim da je jedan od najdubljih rezultata ove studije to što smo izmerili osobu koja je pružala pomoć — činila je ljubazna dela“, rekao je Holt-Lunstad, profesor psihologije i neuronauke na BIU. „Oni su imali koristi. Verovatno je to pomoglo osobi koja prima, ali mi nismo prikupili podatke o njima.“
Nalazi sugerišu da za pojedince koji se osećaju izolovano ili usamljeno, posezanje za pomoći drugima može biti neočekivano rešenje. „Pomažući drugima, u suštini pomažete sebi“, dodala je Holt-Lunstad, objašnjavajući kako ljubaznost ruši barijere nudeći davaocu osećaj svrhe i povezanosti.
Holt-Lunstadov tim je kreirao KIND Challenge, gde su se učesnici obavezali da će izvesti najmanje jedan čin ljubaznosti svake nedelje tokom mesec dana. Više od 4.000 učesnika iz tri zemlje biralo je između različitih vrsta ljubaznosti, kao što je pružanje emocionalne podrške, obavljanje malih dela usluge, deljenje informacija ili jednostavno povezivanje sa drugima.
Učesnici iz Sjedinjenih Država su iskusili malo smanjenje usamljenosti; takođe su iskusili znatno manje društvene izolacije i socijalne anksioznosti, manje sukoba u susedstvu i više kontakata sa susedima. Učesnici iz Ujedinjenog Kraljevstva iskusili su malo smanjenje usamljenosti, veću stabilnost susedstva i osećanja važnosti susedstva. Učesnici iz Australije su iskusili smanjen stres, povećan broj kontakata sa susedima i bolje društvene odnose u okruženju.
Holt-Lunstad vidi KIND Challenge kao praktičan način za negovanje veza u stvarnom svetu.
„Ovo je nešto što bukvalno svako može da uradi“, rekla je ona. „Besplatno je. Ne zahteva nikakvu vrstu obuke. Ne zahteva nikakve resurse zajednice. U suštini, svako to može da uradi, i može to da uradi na način koji mu odgovara, tako da je fleksibilan, takođe.“
Dok studija ima neposredne implikacije na kampanje javnog zdravlja; takođe ukazuje na uzbudljive puteve budućih istraživanja. Na primer, kako ljudi mogu bolje razumeti potencijalne mehanizme kao što su reciprocitet (tj. ljubaznost podstiče ljubaznost), svrha i pripadnost? U idealnom slučaju, Holt-Lunstad bi želeo da pomogne mladim odraslim osobama koje su posebno pogođene usamljenošću.
„Ono što vidimo u istraživanjima šire je da mladi odrasli (i donekle adolescenti) dosledno pokazuju najviše stope usamljenosti“, rekla je Holt-Lunstad.
Polazeći od svog rada na Savetu američkog generalnog hirurga o lekovitim efektima društvene veze i zajednice iz 2023. godine, Holt-Lunstad trenutno sprovodi istraživanje o usamljenosti i povezanosti među studentima, sa planovima da proširi svoje studije na više kampusa.
„Moj cilj je da pomognem studentima da napreduju na sveobuhvatan način“, rekla je Holt-Lunstad.
