Nova studija naglašava rastuću podršku javnosti u Sjedinjenim Državama za eko-socijalne politike koje su osmišljene da se pozabave međusobno povezanim ekološkim i društvenim krizama našeg vremena. Istraživanje koje su vodili Institut za nauku o životnoj sredini i tehnologiju Univerziteta u Barseloni (ICTA-UAB) i Londonske škole ekonomije (LSE), ocenilo je javnu podršku za četiri ključna inovativna eko-socijalna predloga: smanjenje radnog vremena (kao samo 28 sati nedeljno), smanjenje proizvodnje fosilnih goriva, pružanje univerzalnih osnovnih usluga i ograničavanje reklamiranja za robu sa visokim emisijama.
Studija, objavljena u časopisu Ecological Economics, takođe je ispitala kako individualno smanjenje potrošnje ili ponašanja „dovoljnosti“ – kao što je usvajanje biljne ishrane, izbegavanje letova, hodanje ili davanje prioriteta održivom transportu kao što je biciklizam – utiču na podršku ovim politikama. Pored toga, istraživao je uticaj uokvirivanja ovih predloga u okviru šire agende društvene transformacije (npr. rast, iako bez upotrebe termina).
Među najznačajnijim nalazima, studija otkriva da su učesnici u proseku preferirali ove eko-socijalne politike u odnosu na postojeće. Godišnja ograničenja za ekstrakciju fosilnih goriva i pružanje univerzalne zdravstvene zaštite bila su posebno dobro primljena. Štaviše, pojedinci koji su bili više angažovani u ponašanju dovoljnosti imali su veću verovatnoću da podržavaju ekološku politiku, pokazujući jaču podršku ograničenjima fosilnih goriva, dok je podrška socijalno orijentisanim merama, kao što su skraćeno radno vreme i univerzalna zdravstvena zaštita, bila manje rasprostranjena i zavisila je od drugih. faktori.
Analiza sugeriše da podrška ovim socijalnim politikama može biti veća među pojedincima sa eko-društvenim vrednostima i višim nivoima privilegija, uključujući zaposlenje sa punim radnim vremenom, visoko obrazovanje i veći prihod. Međutim, uokvirivanje politike u okviru eko-socijalističkog i post-rastnog narativa ne samo da nije umanjilo podršku, već je, u nekim slučajevima, i povećalo, kao što je slučaj sa univerzalnom zdravstvenom zaštitom.
Kreatori politike nastavljaju da ignorišu sve veće pozive naučnika i organizacija civilnog društva za ukidanje industrije fosilnih goriva, i umesto toga zalažu se za podršku „zelenom rastu“.
Ovi nalazi sugerišu da je američko biračko telo otvoreno za političke programe koji smanjuju zavisnost od fosilnih goriva (npr. kroz ograničenja) dok istovremeno poboljšavaju kvalitet života građana. Značajni primeri uključuju univerzalnu zdravstvenu zaštitu kao ljudsko pravo, dostupno svima, bez obzira na zaposlenje ili socioekonomski status, i skraćeno radno vreme kao sredstvo za unapređenje blagostanja.
Ovi programi prevazilaze ciljeve zasnovane na rastu kako bi postigli eko-socijalne ciljeve. Autori studije sugerišu da bi planovi tranzicije za zagađujuće industrije mogli imati široku privlačnost. „Agende eko-socijalne politike mogu zaštititi radnike i podržati ih u traženju novih poslova od koristi društvu bez štete po planetu“, kaže Dalas O’Del, istraživač u ICTA-UAB i prvi autor studije.
Međutim, studija upozorava da je, kada se promoviše individualno ponašanje dovoljno, neophodno uzeti u obzir nivoe privilegija građana, jer oni mogu uticati na podršku širim društvenim politikama. „Podsticanje smanjene individualne potrošnje među onima sa manje privilegija moglo bi dovesti do odbacivanja širih politika, posebno onih socijalne prirode“, dodaje O’Dell.
Ova studija utire put za nove strategije komunikacije i mobilizacije za pravedniju i inkluzivniju socio-ekonomsku tranziciju koja poboljšava blagostanje i smanjuje zavisnost od ekonomskog rasta. Autori naglašavaju potrebu za daljim istraživanjem kako bi se ove politike prilagodile i efikasno komunicirale, inspirišući eko-socijalni pokret koji ima odjeka kod publike u svim socioekonomskim statusima.
Prema istraživaču Dalasu O’Delu, nalazi studije mogu izgledati kontradiktorni u svetlu nedavnih izbornih rezultata, koji su doneli pobedu Donaldu Trampu. Međutim, treba napomenuti da su ankete sprovedene u septembru 2022. godine, u periodu kada je Trampova kampanja bila manje aktivna, „pa su ispitanici mogli da razmotre i razmotre politike o kojima se razgovaralo u manje politizovanom kontekstu“.
O’Del napominje da ni republikanci ni demokrate nisu fokusirali svoje kampanje na konkretne predloge politike. Tramp se fokusirao na ideološke narative (kao što je protivljenje imigraciji) sa opštim idejama i predlozima za borbu protiv njih (kao što su masovne deportacije), dok se Kamala Haris fokusirala na razloge da ne glasa za Trampa, nudeći nekoliko alternativa za promenu statusa kvo. Nijedna kampanja nije se fokusirala na specifične instrumente politike, posebno na one koji bi uticali na dobrobit običnih ljudi ili planete.
„Eko-socijalni predlozi analizirani u studiji nisu bili na dnevnom redu izbora“, kaže O’Dell. Kao rezultat toga, procene birača su se možda više fokusirale na harizmu, veštine i retoričke sposobnosti kandidata, a manje na specifična pitanja politike kao što su ona procenjena u studiji.
„Glasanje za jednog ili onog kandidata ne bi bilo direktno povezano sa podrškom ili nedostatkom podrške politikama, a pravac glasova birača je možda čak bio protiv njihovih uverenja o pitanjima politike“, kaže ona.
O tome svedoči činjenica da je Tramp osvojio skoro 50% glasova birača od 18 do 29 godina (u poređenju sa 30% 2020. godine). Činilo se da se mnogi glasači u ovoj starosnoj grupi odmiču od Trampa po brojnim pitanjima, jer su više zabrinuti za ekonomiju i klimatske promene (nego za imigraciju) i želeći veću intervenciju vlade u zdravstvenoj zaštiti i studentskom dugu. Ovi stavovi bi bili mnogo kompatibilniji sa podrškom za vrstu eko-socijalnih politika o kojima se ovde govori, a koje imaju za cilj poboljšanje uslova života i smanjenje nejednakosti.
